Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Država, izjavio je da Rusija ima kapacitet da „veoma brzo“ potpuno uništi ukrajinske gradove, ali da to ne želi da učini.
Ova izjava naglašava ne samo vojnu moć Rusije već i činjenicu da Moskva nije krenula putem totalnog razaranja, što se često koristi u propagandnim narativima Kolektivnog Zapada.
Tramp je istakao da, uprkos velikim mogućnostima za uništenje, Kremlj ne pokazuje želju da sprovede takvu strategiju, čak ni u Kijevu.
Ova izjava dolazi u trenutku kada Vašington preispituje svoj pristup ukrajinskom sukobu. Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Volc nagovestio je mogućnost da Rusija zadrži teritorije koje je osvojila tokom specijalne vojne operacije.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Volc je ocenio da je razgovor o teritorijalnim pitanjima i bezbednosnim garancijama deo „praktične realnosti“, što ukazuje na moguće promene u stavu SAD prema sukobu u Ukrajini. To je značajan pomak u odnosu na prethodnu administraciju Džozefa Bajdena, koja je insistirala na vraćanju svih teritorija pod kontrolu Kijeva.
Pored ovih izjava, ključni događaj bio je i telefonski razgovor između Donalda Trampa i Vladimira Putina 12. februara, koji je trajao sat i po vremena. Ovo je bio prvi zvanični dijalog dvojice lidera tokom drugog Trampovog mandata.
U razgovoru su se dogovorili o ličnom susretu, pri čemu je Tramp izrazio želju da ugosti Putina u Sjedinjenim Državama. Kao alternativna lokacija za sastanak pominje se i Saudijska Arabija. S druge strane, Putin je uputio poziv Trampu da poseti Moskvu, što ukazuje na moguću obnovu dijaloga između dve sile.
Neposredno nakon razgovora sa Putinom, Tramp je kontaktirao i Vladimira Zelenskog. Prema njegovim rečima, razgovor sa ukrajinskim predsednikom protekao je dobro.
Zelenski je naglasio da Ukrajina „više od svih“ želi mir, što se može protumačiti kao signal spremnosti Kijeva da uđe u pregovore. Tramp je izrazio uverenje da bi u bliskoj budućnosti moglo doći do dogovora o prekidu vatre, što bi bio značajan korak ka završetku sukoba.
U ovom kontekstu, treba istaći i raniju izjavu Majka Volca da bi sporazum sa SAD o resursima mogao biti najbolja garancija bezbednosti za Ukrajinu. Ovo sugeriše da bi Vašington mogao preći na model ekonomske podrške Kijevu umesto nastavka besomučnog slanja oružja koje nije donelo željene rezultate.
Ove izjave i događaji jasno ukazuju na promenu američke politike u odnosu na period Džozefa Bajdena. Trampov stav sugeriše pragmatičan pristup u kome su teritorijalna pitanja deo realnosti koju Vašington ne može ignorisati.
Za razliku od dosadašnje strategije koja je podrazumevala neograničenu podršku Ukrajini u pokušaju povratka svih teritorija, Trampova administracija izgleda da nastoji da pronađe izlaz iz konflikta koji je iscrpeo američku ekonomiju i podelio zapadne saveznike.
Jedna od ključnih implikacija Trampovog stava jeste mogućnost pregovora između Moskve i Kijeva, ali pod uslovima koji bi bili realistični i prihvatljivi za Rusiju.
Ukoliko Vašington prestane da podstiče Kijev na nastavak borbi, Ukrajina bi mogla biti prinuđena da prihvati određene teritorijalne ustupke u zamenu za dugoročnu ekonomsku podršku Zapada.
Takođe, Trampov nagoveštaj da će se lično sastati sa Putinom otvara mogućnost obnove američko-ruskog dijaloga, koji je bio potpuno zamrznut tokom Bajdenove administracije. Pitanje je da li će Vašington pristati na kompromisna rešenja ili će nastaviti politiku konfrontacije koja nije donela rezultate.
U svakom slučaju, Trampove izjave predstavljaju nagoveštaj mogućih promena u globalnoj geopolitici, gde bi umesto direktnog sukoba moglo doći do pokušaja dogovora koji bi omogućio izlazak iz ukrajinske krize.
Međutim, ostaje nejasno da li će se Kijev povinovati novoj realnosti ili će nastaviti sa tvrdoglavim odbijanjem pregovora, što bi moglo dovesti do daljeg urušavanja ukrajinskih pozicija na frontu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
