Američki predsednik Donald Tramp poslao je jasnu poruku Kijevu uoči vikenda koji bi, po svemu sudeći, mogao biti važan za dalji tok pregovora. Govoreći novinarima u Ovalnom kabinetu, Tramp je rekao da veruje kako su razgovori o okončanju sukoba u Ukrajini „blizu nečega“, ali je istovremeno izrazio otvoreno nezadovoljstvo tempom kojim, prema njegovim rečima, Ukrajina reaguje.
„Nadam se da će Ukrajina brzo reagovati. Znate, svaki put im treba previše vremena“, rekao je Tramp, birajući reči koje zvuče kao mešavina upozorenja i nestrpljenja. Poruka je stigla u trenutku kada se američka administracija sprema za novu rundu kontakata sa Moskvom, zakazanih već ovog vikenda.
Prema rečima zvaničnika Bele kuće, Trampovi izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner planiraju da se sastanu sa ruskom delegacijom u Majamiju. Cilj tih razgovora ostaje isti: Pokušaj da se iznudi dogovor i od Rusije i od Ukrajine koji bi doveo do okončanja sukoba u Ukrajini. Vašington, barem u ovoj fazi, očigledno veruje da postoji prostor za pomak, iako niko javno ne govori o lakom ili brzom rešenju.
Samo nekoliko dana ranije, Vitkof i Kušner su proveli dva dana u Berlinu, gde su u nedelju i ponedeljak razgovarali sa ukrajinskom delegacijom. Američki zvaničnici koji su upoznati sa tim sastancima tvrde da su iz nemačke prestonice otišli sa utiskom da dve strane nisu daleko jedna od druge.
Ipak, iza te oprezne procene stoji i priznanje da najtrnovitije pitanje i dalje visi u vazduhu: Insistiranje Rusije da dobije deo ukrajinske teritorije u bilo kom konačnom rešenju.
To pitanje ostaje centralna tačka otpora. Ankete javnog mnjenja u Ukrajini pokazuju da je veoma malo građana spremno da prihvati teritorijalne ustupke, što rusku poziciju čini posebno teškom za „prodaju“ unutar ukrajinske javnosti. Sa druge strane, ruska strana je, prema dostupnim informacijama, pokazala vrlo malo spremnosti na kompromis kada je reč o sopstvenim zahtevima.
Tramp je, međutim, dodatno zaoštrio ton kada je rekao: „Nadam se da će Ukrajina brzo delovati jer je Rusija tamo“, očigledno aludirajući na nedavne ruske dobitke na bojnom polju. Ta rečenica, kratka i direktna, nosi u sebi poruku da vreme možda ne radi u korist Kijeva i da se pregovarački prozor može brzo zatvoriti.
U isto vreme, u opticaju su i elementi koji bi pre samo nekoliko meseci delovali gotovo nezamislivo. Ukrajina bi, u okviru predloženog mirovnog sporazuma sa Rusijom, mogla da dobije bezbednosne garancije po uzoru na član 5 NATO sporazuma o međusobnoj odbrani.
Takva ponuda bila bi presedan i jasan signal koliko je Vašington spreman da ide daleko kako bi se pronašao izlaz iz sukoba koji je započeo 2022. godine.
Ipak, između diplomatskih poruka, anketa javnog mnjenja i izjava iz Ovalnog kabineta, ostaje pitanje koje niko ne izgovara naglas: Da li su strane zaista spremne da plate političku cenu kompromisa ili se svi, još jednom, približavaju ivici dogovora koji će se u poslednjem trenutku izmaći. Odgovor na to pitanje, čini se, mogao bi da počne da se nazire već posle vikenda.
