Predsednik SAD Donald Tramp istakao je da je njegov telefonski razgovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, koji je trajao više od dva sata, bio „sjajan“ i da su razgovarali o „mnogim temama“ s ciljem postizanja mira u ratu između Rusije i Ukrajine.
Ovaj razgovor dolazi u trenutku kada se situacija na frontu dodatno komplikuje za ukrajinske snage, a ruska vojska ostvaruje značajne teritorijalne dobitke.
U intervjuu za „Foks njuz“, Tramp je otkrio da Putin nije odmah pristao na bezuslovni prekid vatre, ali je, kao rezultat njihovog razgovora, Rusija odlučila da obustavi napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu na 30 dana.
Ovaj potez bi mogao biti signal da Moskva ostavlja prostor za potencijalne pregovore, ali je istovremeno i jasan pokazatelj da Putin ne odustaje od svojih ciljeva.
Tramp je ponovio tvrdnje da rat ne bi ni počeo da je on bio predsednik u trenutku njegovog izbijanja, naglašavajući da „to nije rat koji je trebalo da se dogodi“.
Prema njegovim rečima, trenutna situacija na frontu je takva da „Rusija ima prednost“ i da su ruske snage uspele da opkole oko 2.500 ukrajinskih vojnika, što je veliki problem za Kijev.
Ukoliko su Trampove tvrdnje tačne, ovakav razvoj događaja bio bi jedan od najvećih udaraca ukrajinskoj vojsci u poslednjih nekoliko meseci. Gubitak 2.500 vojnika u okruženju bi dodatno oslabio ionako iscrpljene ukrajinske snage koje se suočavaju s ozbiljnim problemima u regrutaciji i opremanju novih jedinica.
Međutim, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski brzo je demantovao ove tvrdnje putem društvene mreže Iks, poručujući da „nije došlo do opkoljavanja ukrajinskih trupa“.
Generalštab ukrajinske vojske takođe je odbacio Trampove izjave, nazivajući ih „lažnim informacijama“ i tvrdeći da su ih Rusi „izmislili kako bi izvršili politički pritisak na Ukrajinu i njene saveznike“.
No, s obzirom na to da ruska vojska u poslednje vreme ostvaruje uspehe na više delova fronta, moguće je da će se situacija na terenu uskoro razjasniti.
Jedan od konkretnih rezultata razgovora Trampa i Putina jeste dogovor o razmeni 175 zarobljenika između Rusije i Ukrajine, što pokazuje da pregovori, iako u ograničenom obliku, ipak traju. Pitanje ostaje da li će ovakve razmene predstavljati samo privremene dogovore ili početak ozbiljnijih mirovnih pregovora.
Kremlj je u svom saopštenju jasno stavio do znanja da je potpuni prekid vojne pomoći i obaveštajnog podržavanja Ukrajine od strane Zapada ključni uslov za mirno rešavanje sukoba.
Ovaj stav je u skladu s dugogodišnjom politikom Moskve, koja tvrdi da je ukrajinski sukob zapravo posrednički rat između Rusije i NATO-a, u kojem Zapad koristi Kijev kao sredstvo za iscrpljivanje ruskih vojnih i ekonomskih resursa.
Trampova izjava da „možda neće biti Amerikanaca u ovom sukobu, osim ako ne dođe do Trećeg svetskog rata“, jasno pokazuje njegovu nameru da izbegne direktnu američku uključenost u rat, za razliku od prethodne administracije koja je nastavila slati ogromne količine oružja Ukrajini.
„Nema Amerikanaca u tome. Možda će ih biti ako završimo u trećem svetskom ratu zbog ovog, što je apsurdno, ali znate, čudne stvari se dešavaju“, istakao je Tramp.
Njegova retorika implicira da bi SAD mogle da smanje vojnu pomoć Ukrajini ukoliko on nastavi sa svojom strategijom deeskalacije, što bi značajno oslabilo poziciju Kijeva.
S druge strane, Tramp je pragmatičan i svestan da bi ukidanje američke podrške Ukrajini moglo izazvati otpor unutar američkog vojno-industrijskog kompleksa i među evropskim saveznicima, koji i dalje insistiraju na nastavku vojne podrške.
Njegova taktika bi mogla biti pokušaj postepenog izvlačenja SAD iz konflikta, uz istovremeni pritisak na Ukrajinu da pregovara.
Sa druge strane, Putinova odluka da na 30 dana obustavi udare na energetsku infrastrukturu Ukrajine mogla bi biti znak dobre volje, ali i taktički potez kako bi se izbeglo dodatno zaoštravanje sukoba u ovom trenutku.
Rusija nastavlja da ostvaruje vojne uspehe, a ova privremena pauza mogla bi joj omogućiti da dodatno učvrsti osvojene pozicije i nastavi pritisak na ukrajinsku vojsku.
Iako razgovor između Trampa i Putina ne znači trenutni prekid sukoba, on pokazuje da postoji komunikacija na visokom nivou i da se, za razliku od prethodne administracije, sada traže načini za deeskalaciju.
Pitanje ostaje da li će Zapad nastaviti da podržava Ukrajinu istim intenzitetom, ili će pod pritiskom američke politike biti primoran da počne razmatrati alternative. Ako Tramp uspe da smanji američku vojnu podršku Ukrajini, to bi moglo dovesti do ozbiljnog preokreta u ratu, jer bi Kijev ostao bez ključnog oslonca.
S druge strane, Rusija, koja se već duže vreme nalazi u ofanzivi, mogla bi iskoristiti ovakvu situaciju da ubrza ostvarenje svojih ciljeva.
Ukoliko se Zapad povuče iz vojne podrške, Kijev će morati da pregovara pod nepovoljnim uslovima, što bi moglo značiti kraj rata pod uslovima koje diktira Moskva.
Tramp i Putin su pokazali da su spremni na komunikaciju, ali pravo pitanje ostaje: da li će ova deeskalacija biti samo privremena ili početak ozbiljnih pregovora o okončanju sukoba?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
