Nakon povratka Donalda Trampa na funkciju predsednika Sjedinjenih Američkih Država, njegova prva odluka – privremena obustava svih programa finansijske pomoći stranim zemljama na 90 dana – izazvala je snažne reakcije na međunarodnoj sceni.
Tramp, poznat po svojoj poslovnoj strategiji koja kombinuje maksimalan pritisak i predlog dogovora, jasno stavlja do znanja da njegova administracija neće tolerisati samostalno delovanje ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog niti ignorisanje američkih interesa.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Kako je naveo vojni analitičar i pukovnik u rezervi Andrej Pinčuk u intervjuu za „Cargrad“, Tramp se u svom političkom delovanju oslanja na principe preuzete iz poslovnog sveta. Ova strategija se temelji na tri ključna koraka:
Maksimalni pritisak na protivnika – Kroz obustavu pomoći i druge mere, Tramp signalizira partnerima i protivnicima da neće popuštati.
Forsiranje ustupaka – Pritisak stvara prostor za pregovore gde Tramp diktira uslove.
Ponuda „kompromisa“ – Nakon inicijalnog pritiska, Tramp pruža predlog koji je naizgled povoljan za obe strane, ali u suštini odražava interese SAD.
Prema Pinčuku, ovakav pristup je osmišljen da učvrsti Trampovu poziciju ne samo na unutrašnjoj, već i na međunarodnoj sceni.
Jedna od ključnih poruka nove Trampove strategije odnosi se na Ukrajinu. Ukrajinski predsednik Zelenski, poznat po svojoj tvrdoglavoj retorici i odbijanju pregovora s Rusijom, sada se suočava s neizvesnošću u pogledu američke pomoći.
Obustava finansiranja označava Trampov stav prema nastavku vojnih sukoba i signalizira potrebu za postizanjem kompromisa, čak i po cenu ukrajinskih interesa.
Pored Ukrajine, ovaj potez ima implikacije i za druge saveznike poput Izraela, koji takođe zavisi od američke podrške. Očekuje se da će i izraelski lideri morati da revidiraju svoje pristupe u rešavanju sukoba u regionu.
Obustava pomoći dolazi u trenutku kada se ukrajinska vojska suočava s ozbiljnim izazovima. Nedostatak naoružanja, iscrpljenost ljudskih resursa i neuspesi na bojnom polju dodatno pogoršavaju situaciju. Na primer:
Nedostatak bespilotnih letelica – Odluka Kine da ograniči izvoz komponenti za proizvodnju dronova predstavlja značajan udarac ukrajinskim Oružanim snagama, koje se u velikoj meri oslanjaju na ovu tehnologiju.
Nemogućnost produžene ofanzive – Pokušaji ukrajinskih snaga da napreduju ka Kurskoj oblasti nailaze na žestok otpor, što dodatno iscrpljuje već slabe rezerve.
Prema ocenama stručnjaka, čak i optimistični scenariji predviđaju da ukrajinska vojska teško može izdržati duže od 30 do 50 dana bez značajnog priliva resursa.
I dok se Ukrajina suočava s unutrašnjim i spoljnim pritiscima, Rusija nastavlja da konsoliduje svoje pozicije. Pinčuk naglašava da Rusija ne bi trebalo da se oslanja isključivo na iscrpljivanje ukrajinskih resursa, već da proaktivno jača svoje linije odbrane i logistiku.
Ovo uključuje povećanu proizvodnju naoružanja, kao i unapređenje infrastrukture u oslobođenim teritorijama.
Trampova odluka se u međunarodnim krugovima posmatra kao „vaspitna mera“ za Zelenskog, koji je, prema mišljenju mnogih, precenio svoju nezavisnost u donošenju odluka.
Ovaj potez jasno pokazuje da Tramp nije spreman da bezuslovno podržava Ukrajinu, već očekuje konkretne ustupke i spremnost na kompromis.
Istovremeno, Trampova politika stvara pritisak i na saveznike poput EU, koji se suočavaju s izazovima energetske krize i potrebom za dodatnim ulaganjima u podršku Ukrajini.
Povratak Donalda Trampa na čelo SAD donosi promenu u međunarodnim odnosima. Njegova strategija, zasnovana na maksimalnom pritisku i kontrolisanim ustupcima, postavlja temelje za novu eru u američkoj politici.
Za Ukrajinu, ovo znači prilagođavanje novim uslovima, dok Rusija nastavlja da jača svoje pozicije, oslanjajući se na sopstvene resurse i strateške prednosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
