Podrška iz Vašingtona stigla je u trenutku kada se mađarska politička scena zagreva pred izbore zakazane za 12. april.
Američki predsednik Donald Tramp javno je stao uz mađarskog premijera Viktora Orbana, opisujući ga kao „zaista snažnog i moćnog lidera“, uz naglasak na rezultate koje, po njegovim rečima, ima iza sebe.
U objavi na društvenim mrežama Tramp se vratio nekoliko godina unazad, podsećajući da je već bio uz Orbana tokom izbornog ciklusa 2022. godine.
„Bio sam ponosan što sam podržao Viktora za reizbor 2022. godine i čast mi je što to ponovo činim“, naveo je Tramp, dodajući da je Orban „pravi prijatelj, borac i pobednik“ i da ima njegovu „potpunu i apsolutnu podršku za reizbor za premijera Mađarske“. U istoj poruci stoji i tvrdnja da Orban „nikada neće izneveriti veliki narod Mađarske“.
Zanimljivo je da Tramp u ovom obraćanju ne ostaje samo na ličnim pohvalama, već pokušava da povuče paralelu između dva politička stila. „On se neumorno bori za svoju veliku zemlju i narod i voli ih, baš kao što ja radim za Sjedinjene Američke Države“, poručio je, ostavljajući utisak političkog savezništva koje se gradi i na sličnom narativu.
U nastavku, Tramp detaljnije nabraja oblasti u kojima, kako kaže, Orban pokazuje upornost i rezultate. Prema njegovim rečima, mađarski premijer „vredno radi na zaštiti Mađarske, razvoju ekonomije, stvaranju radnih mesta, promociji trgovine, zaustavljanju ilegalne imigracije i obezbeđivanju zakona i reda“. To je lista tema koja se često čuje u kampanjama, ali ovde dolazi kao spoljašnja potvrda politike Budimpešte.
Posebno mesto u Trampovoj poruci zauzimaju bilateralni odnosi. On ocenjuje da su „odnosi između Mađarske i Sjedinjenih Država dostigli nove visine saradnje i spektakularnih dostignuća“ tokom njegove administracije, i to, kako ističe, „uglavnom zahvaljujući premijeru Orbanu“.
U tom tonu zaključuje da se raduje nastavku bliske saradnje, uz očekivanje da obe zemlje mogu dodatno da unaprede „ovaj ogroman put ka uspehu i saradnji“.
Koliko ovakve poruke imaju stvarnu političku težinu, a koliko služe kao signal biračima i saveznicima, ostaje otvoreno pitanje.
Jasno je, međutim, da ovakva podrška ne dolazi slučajno i da se uklapa u širu sliku odnosa, savezništava i interesa koji se ponovo prelamaju pred važne izborne datume. Kako će je tumačiti mađarski birači i međunarodna javnost, tek će se videti.
