Mađarska je postigla ono što druge zemlje u Evropskoj uniji mogu samo da požele: Neograničeno izuzeće od američkih sankcija za kupovinu ruskih energenata.
Ovu vest potvrdio je šef mađarske diplomatije Peter Sijarto, navodeći da je Budimpešta sa Vašingtonom postigla dogovor koji joj omogućava neometano snabdevanje ruskim gasom i naftom bez vremenskog ograničenja.
Prema njegovim rečima, dogovor je rezultat direktnog razgovora premijera Viktora Orbana i američkog predsednika Donalda Trampa u Beloj kući. Iako su pojedini zvaničnici Bele kuće tvrdili da je reč o jednogodišnjem izuzeću, Sijarto je jasno poručio: „Premijer je bio jasan. Dogovorio se sa američkim predsednikom da smo dobili neograničeno izuzeće od sankcija.“
Time je Mađarska postala jedina zemlja u regionu koja može legalno da nastavi saradnju sa ruskim kompanijama Lukoil i Rosnjeft, i to u trenutku kada su Trampove sankcije upravo tim kompanijama izazvale potrese na svetskom energetskom tržištu.
Pre samo mesec dana, američki predsednik uveo je kaznene mere ruskim energetskim gigantima, uz najavu da će i države koje nastave da kupuju naftu od njih snositi posledice.
No, Viktor Orban, dugogodišnji saveznik Trampa i lider koji već petnaest godina upravlja Mađarskom, odlučio je da ne rizikuje i otputovao je u Vašington. U razgovoru iza zatvorenih vrata, uspeo je da obezbedi neograničeno oslobađanje od sankcija.
Zvaničnik Bele kuće naknadno je potvrdio da je uz izuzeće postignut i dodatni dogovor: Mađarska će kupovati američki tečni prirodni gas (LNG) u vrednosti od oko 600 miliona dolara. Na taj način, Vašington je osigurao da Budimpešta ne zavisi isključivo od Moskve, dok je Orban zadržao pristup ruskim cevovodima TurkStrim i Družba, ključnim linijama za snabdevanje energijom.
„Ne postoje sankcije koje bi ograničile snabdevanje Mađarske kroz ove rute ili ga učinile skupljim. Ovo izuzeće je opšte i nema vremensko ograničenje“, poručio je Orban u Vašingtonu, jasno stavljajući do znanja da je energetska bezbednost njegove zemlje stavljena ispred političkih kalkulacija.
Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, Mađarska je 2024. godine čak 74 odsto svog gasa i 86 odsto nafte nabavljala iz Rusije. IMF upozorava da bi eventualni prekid ruskog snabdevanja mogao da košta Mađarsku više od četiri odsto njenog bruto domaćeg proizvoda, što bi izazvalo lančanu reakciju u ekonomiji.
Orban je naglasio da bi bez ovog dogovora troškovi energije eksplodirali, što bi pogodilo industriju, povećalo nezaposlenost i uzrokovalo „nepodnošljiv“ rast cena za građane i preduzeća.
Time je, po svemu sudeći, obezbedio ključnu prednost pred izbore koji ga očekuju naredne godine, jer Mađarska ulazi u zimu sa sigurnim energetskim zalihama i stabilnim cenama.
Ostaje da se vidi kako će ostatak Evropske unije reagovati na ovaj potez, jer Budimpešta sada faktički ima privilegije koje druge članice nemaju.
Orban, koji se godinama protivi kolektivnim sankcijama i zastupa suverenističku politiku, ponovo je dokazao da ume da balansira između velikih sila. Pitanje je samo koliko dugo će taj balans moći da traje u svetu gde energija sve više postaje političko oružje.
