Dok se na putu ka sledećem događaju u avionu Air Force One čula mešavina tišine i tihe žurbe osoblja, američki predsednik Donald Tramp kratko je zastao pred grupom novinara i izgovorio rečenicu koja je odmah podigla prašinu: Odluka u vezi sa Venecuelom je, kako tvrdi, već doneta.
Nije želeo da otkrije detalje, ostavljajući prostor za tumačenja, ali je istakao da je poslednjih nedelja postignut značajan napredak u suzbijanju distribucije nedozvoljenih supstanci, što je već samo po sebi izazvalo brojna pitanja u političkim i diplomatskim krugovima.
U isto vreme, informacije o tome da se u Vašingtonu pripremaju određeni planovi prema Venecueli počele su da dolaze iz više medija, i to mnogo brže nego ranije.
Prema pisanju The Wall Street Journala, u poverljivom dokumentu Ministarstva pravde navodi se da fentanil, jedan od najproblematičnijih sintetičkih opioida na američkom tržištu, može biti protumačen kao sredstvo koje zahteva oštriji pristup.
Ta formulacija izazvala je polemike u oba politička tabora, i republikanskom i demokratskom, jer otvara prostor za spekulacije o širem tumačenju američkih poteza.
Još od septembra, američke snage izvode operacije iz vazduha protiv brodova za koje se sumnja da su deo mreže ilegalnih ruta u Karipskom basenu i istočnom delu Tihog okeana. Zvanični izvori tvrde da se sve radi u okviru kampanje protiv kriminalnih struktura i trgovine opijatima.
Prema navodima različitih institucija, u tim operacijama stradalo je više desetina ljudi. Međutim, način na koji se opisuju ciljevi – naročito kada se pojavi izraz potencijalne opasnosti po javnu bezbednost – lako pokreće rasprave o tome da li se granice ovlašćenja šire sporije ili brže nego što je javnosti saopšteno.
Tramp je ranije govorio i o mogućnosti da se operacije prošire na teritoriju Venecuele, ali se u oktobru distancirao od te ideje. Ipak, nešto se očigledno promenilo, jer izveštaji The Washington Posta ukazuju da su se 13. i 14. novembra u Beloj kući održavali sastanci najviših vojnih i političkih zvaničnika: Pita Hegseta, Dena Kejna, Džeja Di Vensa, Marka Rubija i Stivena Milera.
Na tim sastancima razmatrane su opcije budućih postupaka, mada niko od učesnika nije javno potvrdio konkretne zaključke.
U isto vreme, predstavnici Bele kuće u prvim danima novembra navodili su da nema pravnog temelja za operacije prema ciljevima na tlu Venecuele. Ovaj raskorak između zvaničnih izjava i kasnijih kretanja u administraciji ostavlja poprilično širok prostor za tumačenja – od političkih kalkulacija do operativnih priprema koje se drže po strani dok ne bude odlučujućeg trenutka.
Predsednik Venecuele Nikolasa Madura, koji se već duže vreme nalazi u napetim odnosima sa Vašingtonom, uputio je poruku američkom narodu i Donaldu Trampu pozivajući na kraj beskrajnog niza međunarodnih tenzija i na potrebu za mirom.
Njegov apel pojavio se gotovo istovremeno kada i američka najava nove regionalne inicijative pod nazivom Southern Spear: Program koji je najavljen kao udar na mreže ilegalnog trgovanja u Zapadnoj hemisferi.
Iz Moskve su, kako prenosi RIA Novosti, stigle poruke da se očekuje da cela situacija ne preraste u šire regionalno zatezanje, posebno u području Karipskog basena koje je već decenijama osetljivo na svaku vrstu spoljnog pritiska.
Kada se spoje svi elementi – od izjava sa vrha američke administracije, preko bezbednosnih analiza, pa sve do diplomatskih reakcija iz Latinske Amerike i Moskve – postaje jasno da se konture narednih poteza još uvek ne mogu sagledati do kraja.
U vazduhu ostaje isto pitanje koje se ne izgovara naglas, ali lebdi između redova: Da li se priprema samo pritisak ili nešto dublje što će tek promeniti ritam odnosa u regionu?
Webtribune.rs
