Američki predsednik Donald Tramp pokrenuo je novi talas trgovinskih sukoba, uvodeći visoke tarife na uvoz iz Kine, Meksika i Kanade. Ovaj potez, koji dolazi u sklopu njegove šire strategije ekonomskog protekcionizma, predstavlja nastavak Trampove politike zaštite američke privrede kroz carinske barijere.
S obzirom na to da se Sjedinjene Američke Države suočavaju sa značajnim trgovinskim deficitom, a američke kompanije u velikoj meri oslanjaju na proizvodnju u ovim zemljama, uvođenje tarifa izaziva ozbiljne potrese u globalnoj trgovini.
Tramp je još tokom predizborne kampanje obećavao da će uvesti strože trgovinske mere protiv Kine i drugih ekonomskih partnera koje optužuje za „nepoštene trgovinske prakse“.
Sada su te pretnje postale realnost, a efekti novih tarifa počinju da se osećaju. Kineska roba će biti oporezovana sa 20%, dok će se uvoz iz Meksika i Kanade oporezovati sa 25%, pri čemu će se na kanadske energetske proizvode primenjivati posebna tarifa od 10%.
Zvanično obrazloženje koje je Bela kuća navela za udvostručenje tarifa na kinesku robu jeste „nesposobnost kineskih vlasti da preduzmu adekvatne mere protiv krijumčarenja sintetičkih opiota u SAD, uključujući fentanil“. Ovo je predstavljeno kao pitanje nacionalne bezbednosti, ekonomske stabilnosti i spoljne politike SAD.
Sa druge strane, tarife protiv Meksika i Kanade već su bile najavljene ranije, ali su njihovi lideri pokušavali da odlože njihovu primenu. Kako su pregovori propali, ove zemlje se sada suočavaju sa značajnim carinskim opterećenjem koje će uticati na trgovinske tokove ukupne vrednosti od 1,5 biliona dolara godišnje.
Tramp je ove mere opravdao tvrdnjama da su neophodne kako bi se zaštitila američka ekonomija i radna mesta:
„Tarife su brze, efikasne i pravedne. Više nećemo dozvoliti da drugi koriste našu zemlju kao izvor lakog profita, uzimajući naše fabrike i radna mesta, a da pri tom ne plate cenu. Sada će je platiti – kroz tarife“, izjavio je Tramp.
Izbor Kine, Meksika i Kanade za ciljeve ovog trgovinskog rata nije slučajan. Ove tri zemlje su najveći trgovinski partneri SAD i zajedno čine više od polovine američkog trgovinskog deficita, koji je krajem 2024. godine dostigao 530 milijardi dolara.
Meksiko je ključna destinacija za proizvodne lance američkih automobilskih kompanija, dok Kina dominira u izvozu robe široke potrošnje i elektronike u SAD. Kanada, s druge strane, snabdeva Ameriku velikim količinama nafte i derivata.
Stoga se tarife protiv Kine i Meksika mogu tumačiti kao pokušaj vraćanja proizvodnje u SAD, dok carine na kanadske energente predstavljaju dodatnu podršku američkoj energetskoj industriji.
Glavni cilj tarifa, prema analitičkim procenama, jeste primoravanje stranih trgovinskih partnera da pristanu na ekonomske ustupke, smanjenje deficita i zaštita domaće industrije.
Tramp vidi carine ne samo kao ekonomski alat, već i kao polugu političkog pritiska, naročito prema Meksiku, u kontekstu problema ilegalne migracije.
Trgovinski ratovi često donose više štete nego koristi globalnoj ekonomiji. Povećane tarife mogu dovesti do rasta cena robe, smanjenja trgovinskih tokova i usporavanja privrednog rasta kako u SAD, tako i u pogođenim zemljama.
Stručnjaci upozoravaju da dugoročno, ovakve mere mogu dovesti do fragmentacije globalne trgovine i restrukturiranja lanaca snabdevanja.
Ukoliko se povećane tarife održe na duži period, Sjedinjene Države će se suočiti sa višim cenama uvozne robe, dok će izvozničke zemlje biti pogođene padom potražnje i potencijalnim ekonomskim krizama.
Međutim, određene zemlje mogle bi imati koristi od ove situacije. Japan, Južna Koreja, Indija, Vijetnam i Malezija mogli bi zameniti Kinu kao ključne snabdevače američkog tržišta, dok bi Brazil i Čile mogli profitirati kao alternativni trgovinski partneri u Latinskoj Americi.
Rusija takođe može imati određene koristi od ove situacije. S obzirom na to da kineski proizvođači traže nova tržišta, Moskva bi mogla iskoristiti priliku da poveća trgovinu sa Pekingom, dok bi smanjenje američkog izvoza u Kinu moglo otvoriti prostor za ruske proizvode.
Takođe, Kanada će se suočiti sa većim trgovinskim pritiskom, što bi moglo smanjiti cene energenata koje Rusija izvozi, poboljšavajući njen položaj na globalnom tržištu.
Kina, Kanada i Meksiko brzo su reagovali na Trampove mere. Kanadski premijer Džastin Trudo najavio je uvođenje kontramera, uključujući tarife od 25% na američku robu u vrednosti od 155 milijardi dolara.
Kina je takođe uvela carine od 15% na američke poljoprivredne proizvode, što bi moglo naneti ozbiljan udarac američkim farmerima. Peking je dodatno ograničio poslovanje američkih odbrambenih firmi koje snabdevaju Tajvan i podneo žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Meksiko još nije objavio konkretne mere, ali analitičari predviđaju da će zemlja odgovoriti tarifama na američke proizvode iz industrija koje su ključne za Trampovu bazu birača.
Tramp je već nagovestio da bi sledeći korak u njegovoj trgovinskoj strategiji mogao biti uvođenje tarifa na evropske proizvode. On je izjavio da će „vrlo brzo“ uvesti carine od 25% na robu iz Evropske unije, tvrdeći da je EU „stvorena kako bi nervirala SAD“.
Međutim, Velika Britanija vidi priliku u ovoj situaciji. London je već najavio da pregovara o trgovinskom sporazumu sa SAD, koji bi mogao omogućiti izuzeće od tarifa i poboljšati odnose sa Vašingtonom.
Ovo nije prvi put da Tramp koristi tarife kao alat u pregovorima. Tokom svog prvog mandata, koristio je sličnu strategiju kako bi izdejstvovao povoljne trgovinske dogovore, a zatim je postepeno ukidao određene tarife kada bi postigao svoje ciljeve.
Njegov pristup trgovinskoj politici je pragmatičan i vođen poslovnom logikom. Tramp ne teži sveobuhvatnom trgovinskom ratu, već koristi tarife kao sredstvo za postizanje političkih i ekonomskih ustupaka.
Trampova odluka da započne novi trgovinski rat sa Kinom, Meksikom i Kanadom predstavlja jedan od njegovih najsmelijih poteza u ekonomskoj politici. Ovaj korak mogao bi značajno promeniti globalne trgovinske tokove, uzrokujući i ekonomske poremećaje i geopolitičke promene.
Dok će američki potrošači verovatno osećati posledice kroz više cene robe, a trgovinski partneri SAD trpeti ekonomske gubitke, Tramp se nada da će ovim potezima učvrstiti svoju poziciju i obezbediti povoljnije trgovinske sporazume za Sjedinjene Države.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
