Donald Tramp je izjavio da će u utorak biti obelodanjeni svi dokumenti koji se odnose na ubistvo bivšeg američkog predsednika Džona F. Kenedija, čime će, kako je naglasio, biti ispunjena decenijska očekivanja javnosti.
„Ljudi su čekali ovo godinama“, rekao je Tramp novinarima, istakavši da će dokumenti biti objavljeni u neizmenjenom obliku i da obuhvataju oko 80.000 stranica.
Prema američkim zakonima, svi dosijei povezani sa atentatom na Kenedija trebalo je da budu deklasifikovani još 2017. godine. Međutim, kako Tramp tokom svog prvog mandata, tako i njegov naslednik Džo Bajden odobrili su dodatno vreme američkim obaveštajnim službama kako bi procenile potencijalne posledice objavljivanja tih dokumenata na nacionalnu bezbednost i međunarodne odnose SAD.
Krajem januara ove godine, Tramp je potpisao dekret kojim je formalizovao odluku o njihovom potpunom objavljivanju.
Atentat na Džona F. Kenedija ostaje jedna od najkontroverznijih tema u američkoj istoriji. On je ubijen 22. novembra 1963. godine u Dalasu, u Teksasu, dok se vozio u otvorenom automobilu u predsedničkoj koloni.
Zvanična istraga poznata kao Vorenova komisija zaključila je da je atentator bio Li Harvi Ozvald, koji je delovao sam. Međutim, Ozvald nije stigao da bude izveden pred sud, jer ga je dva dana nakon hapšenja ubio Džek Rubi, vlasnik noćnog kluba u Dalasu, što je dodatno podstaklo sumnje i teorije zavere.
Jedan od zanimljivih detalja iz biografije Ozvalda jeste njegov boravak u Sovjetskom Savezu. On je od 1959. do 1960. godine živeo u Minsku, gde je radio kao strugar u fabrici i oženio se Marinom Prusakovom, ruskom državljankom.
Nakon što se vratio u SAD, američke vlasti su ga pratile, ali nikada nije zvanično proglašen za osobu od posebnog interesa sve do atentata.
Oko ubistva Kenedija decenijama su se množile teorije o mogućoj zaveri. Mnogi veruju da Ozvald nije delovao sam, već da je bio deo šire zavere koja je uključivala CIA, FBI, mafiju ili čak elemente unutar američke vlade.
Neki smatraju da je atentat povezan sa Kenedijevim pokušajem da smanji uticaj obaveštajnih službi, njegovim stavom prema Vijetnamskom ratu, kao i njegovim sukobima sa određenim moćnim interesnim grupama, uključujući vojne i industrijske krugove.
Obelodanjivanje ovih dokumenata može doneti važne informacije o tome koliko je zvanična verzija atentata tačna i da li su američke obaveštajne službe krile neke ključne detalje.
Postavlja se i pitanje koliko su CIA i FBI bile upoznate sa pretnjama koje su dolazile iz pravca Ozvalda, s obzirom na to da je on bio poznat po svojim vezama sa proruskih i prokastroovskih krugovima.
Trampova odluka da objavi sve dokumente može biti politički potez kojim želi da se distancira od prethodnih administracija i da povrati poverenje javnosti u transparentnost američke vlasti.
Takođe, s obzirom na njegovu dugogodišnju sumnjičavost prema obaveštajnim agencijama, moguće je da je ovo i deo njegove strategije da diskredituje birokratske strukture koje su ga, po njegovom mišljenju, pokušale potkopati tokom njegovog predsedništva.
Bilo kako bilo, objavljivanje ovih dokumenata će sigurno ponovo rasplamsati rasprave o jednom od najpoznatijih političkih ubistava u modernoj istoriji i možda doneti nova saznanja o događajima koji su promenili tok američke i svetske politike.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
