Kina ubrzano potiskuje SAD s mesta glavne svetske supersile. Smena će se, po mnogim procenama, dogoditi najkasnije do 2030. jer će kineska privreda do tada, verovatno, biti i duplo veća od američke.
Donald Tramp – uvođenjem carina na čelik i aluminijum i traženjem od Pekinga da trgovinski suficit na štetu SAD hitno smanji za 100 milijardi dolara – pokušava da uspori ekspanziju Kine i da odgodi „smenu na prestolu“.
Ovo sa sobom nosi moguće otpočinjanje najvećeg ekonomskog rata u dosadašnjoj istoriji.
Međutim, Kina uveliko formira novi međunarodni sistem, koji će joj na kraju omogućiti da sa svojim trgovinskim partnerima potpuno zaobiđe SAD.
„Novi Put svile” je čvorni segment tog kineskog plana, a podrazumeva izgradnju velikih železničkih pruga, modernih autoputeva, polaganje optičkih kablova, izgradnju naftovoda i gasovoda, pomorskih i vazdušnih luka. Sve će to spajati obale Evrope i Atlantika sa obalama Azije i Tihim okeanom.
Predsednik Si Đinping je krajem 2013. najavio planove vredne 1.400 milijardi dolara, a voz Peking-London će putovati samo dva dana.
Amerikance će posebno bolno udariti to što je Kina aktivirala svoj sistem kupoprodaje nafte koji će biti na raspolaganju svima koji požele da napuste američki monetarni sistem i petrodolar.
[adsenseyu1]
Većina investitora zna da je nafta najveće i najvažnije tržište u svetu. Ono je veće od svih ostalih glavnih tržišta roba.
Nafta je potrebna svakoj zemlji, a za nju su im potrebni dolari i rezerve američke valute. Na tome počiva dobar deo američke globalne moći jer čini neizbežnim transakcije u trilionima dolara koje nemaju nikakve veze sa američkim proizvodima ili uslugama.
Američki dolar se danas koristi u oko 80% svih međunarodnih transakcija. To Vašingtonu obezbeđuje fantastičnu geopolitičku prednost.
Logično je što Kina nije želela da zavisi od svog glavnog konkurenta, pogotovo što je najveći svetski uvoznik nafte. Peking, naprosto, ne želi da više kupuje naftu američkim dolarima.
Zato Kina uvela novi način kupovine nafte – omogućivši po prvi put veliku razmenu nafte za zlato.
Ovaj novi mehanizam se može nazvati kineska „zlatna alternativa” petrodolaru, a njegova primena je upravo počela.
Po nekim procenama, lako se može dogoditi da kineska „zlatna alternativa” bude katalizator za likvidaciju petrodolara.
Berza Shanghai International Energy Exchange (Šangajska međunarodna razmena energenata) pokrenula je prodaju nafte za kineske juane i omogućava samim proizvođačima nafte da je prodaju za kinesku valutu.
Kina zna da većini proizvođača nafte nisu potrebne velike rezerve juana i dala im je priliku da ih proizvođači pretvore u fizičko zlato na berzama zlata u Šangaju i Hong Kongu.
Cena zlata će verovatno rasti.
Kina uvozi prosečno 8,5 miliona barela nafte dnevno, uz porast potražnje od najmanje 10% godišnje. Sada barel košta 60 do 70 dolara. To znači da Kina troši oko 510 miliona dolara dnevno samo na uvoz nafte.
Zlato trenutno vredi 1.300 dolara po unci, što znači da Kina svaki dan uveze nafte vredne više od 390 hiljada unci zlata.
Uz pretpostavku da će se u bliskoj budućnosti samo polovina uvoza nafte u Kinu obavljati u zlatu, to će dovesti do povećanja potražnje za više od 60 miliona unci godišnje ili više od 55% godišnje proizvodnje zlata.
Naravno, Kina neće biti jedina zemlja koja će koristi „zlatnu alternativu”. Svaka zemlja će to moći da čini. Povećana potražnja za zlatom će dovesti do šoka na tržištu i cena zlata će početi da raste.
Zlato će bivati remonetizivano preko juana, a Kina će biti korak bliže uništavanju Sjedinjenih Država kao svetskog hegemona.
Peking se za ovo – za početak trgovine naftnim fjučersima u juanima – spremao tokom proteklih 25 godina.
Šangajska energetska berza ima ambiciju da bude konkurent ugovorima koji se zaključuju za marke nafte Brent i VTI.
Pojava petrojuana biće jedan od najvažnijih događaja na naftnim i monetarnim tržištima.
(fakti)[adsenseyu5][adsenseyu6]
