Prva poseta novog nemačkog kancelara Fridriha Merca Vašingtonu odmah je bacila svetlo na sve pukotine između Berlina i Bele kuće kada je reč o tekućoj krizi u istočnoj Evropi.
Susret sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, održan u Ovalnom kabinetu, bio je sve osim rutinskog protokolarnog susreta.
Razgovori su se vrteli oko, kako ga američki lider opisuje, „zle krvi“ između Moskve i Kijeva. Tramp je, pred okupljenim novinarima, otkrio da je dan ranije razgovarao telefonom sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i – kako je rekao – pokušao da ga odgovori od odmazde zbog napada na ruske aerodrome. “Rekao sam mu: nemoj to da radiš. Ne bi trebalo. Stani. Ali opet, mnogo je tu mržnje”, rekao je Tramp.
Putin mu je, prema Trampovim rečima, poručio da „nema izbora“, implicirajući da bi odgovor mogao biti neminovan. “To verovatno neće biti lepo. Meni se ne sviđa”, dodao je američki predsednik, ostavljajući prostor za sve scenarije.
U međuvremenu, nemački kancelar pokušavao je da progura zajedničku evropsku liniju u podršci Kijevu. Ali naišao je na zid. Dok je Merc govorio o neophodnosti ojačavanja Ukrajine “kako bi Putin stao”, Tramp je ostao neubedljiv, otvoreno poručivši da bi sankcije mogle biti uvedene i Ukrajini, jer, kako se izrazio: “Za tango je potrebno dvoje.”
Nemački novinari pokušali su da dobiju jasnu potvrdu da će SAD uvesti nove mere prema Rusiji, ali Tramp je bio obazriv. Najavio je da će biti “vrlo oštar” ako se ispostavi da će sukob eskalirati, ali nije isključio ni poteze prema Kijevu.
Ovakav ton, karakterističan za Trampa, unosi dodatnu neizvesnost među saveznike koji od Amerike očekuju nedvosmislenu podršku.
Još oštrije razlike isplivale su kada su se dotakli informacija sa terena. Tramp je pomenuo “stravične scene” koje je video zahvaljujući američkim satelitskim snimcima.
Na to je Merc odmah reagovao – optuživši Moskvu da cilja civile, uz tvrdnju da Ukrajina “gađa samo vojne ciljeve”. “Ali ja govorim o bojnom polju”, odgovorio je Tramp, ostavivši kancelara bez replike.
Kao da tenzije nisu bile dovoljne, u priču je uvučen i istorijski kontekst. Tramp je podsetio da se sastanak s Mercom dešava uoči godišnjice savezničkog iskrcavanja u Normandiji 1944. godine, dodajući uz osmeh da to “nije bio lep dan za Nemačku”.
Merc je pokušao da neutrališe ton rekavši da je taj dan bio “divan”, jer su ga anglo-američke trupe “oslobodile od nacizma”.
Ali istorija ne prašta zaborav. Kancelarov deda po majčinoj liniji, Jozef Paul Sovinji, pridružio se nacističkim smeđekošuljašima još 1933. godine, a u sam NSDAP je ušao 1937. Merc ga je kasnije opisivao kao “čoveka za primer”.
Ovako zategnut i sadržinski težak susret otkriva sve šire razlike između Berlina i Vašingtona – ne samo u vezi s geopolitičkim strategijama, već i u načinu razmišljanja. Za Merca, Evropa mora da pokaže čvrstinu. Za Trampa, prioritet je sprečiti širenje sukoba i sačuvati hladnu glavu.
U vremenu kada sve više zavisi od direktnih dogovora lidera velikih sila, ostaje da se vidi da li će lični kontakti, poput onog Tramp–Putin, zaista moći da utiču na tok događaja.
A možda se najvažniji razgovori više i ne vode za stolovima u salama za sastanke, već iza zatvorenih telefonskih linija, gde svaka reč ima svoju težinu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
