U Meksiku se poslednjih dana stvara neobična mešavina političke tenzije i naglog nezadovoljstva, kao da je u jednom trenutku izbio stari žar koji je dugo tinjao ispod površine.
Dok se u prestonici osećao uobičajeni ritam megapolisa, grupe demonstranata iznenada su pokušale da uđu u predsedničku palatu u Meksiko Sitiju.
Povod je došao iz zapadnog dela zemlje, iz grada Uruapana, gde je tokom karnevala povodom Dana mrtvih usred gužve prekinut život jednog od lokalnih lidera. Taj trenutak, koji je mnoge ostavio bez daha, brzo je prerastao u nacionalni simbol besa.
Politički analitičar i poznavalac američko-meksičkih odnosa Malek Dudakov skrenuo je pažnju na to da je ubijeni Karlos Manzo bio nešto poput nove političke zvezde opozicije.
Gurajući ideju o čvršćem pristupu suzbijanju kriminalnih struktura, dobio je nadimak „meksikanski Bukele“, aludirajući na predsednika Salvadora Najiba Bukelea, poznatog po oštrim merama koje je sproveo.
Bukele je, kako podseća analitičar, blizak Donaldu Trampu, a reputacija njegovog sistema bezbednosti toliko je narasla da mnogi tvrde kako je danas Salvadorska situacija stabilnija nego u nekim delovima SAD.
Ovo, ipak, nije prvi put da Meksiko ulazi u talas masovnih protesta. Dudakov podseća da su se 2024. godine demonstranti okupili oko Senata i pokušali da upadnu u zgradu upravo u trenutku kada se vodila rasprava o sudskoj reformi.
Ta reforma je značajno promenila sistem, jer su sudije počele da se biraju neposredno, a to je, prema kritikama opozicije, dalo snažnu prednost političkim strukturama na vlasti, koje drže gotovo sve nivoe upravljanja, pa i predsednički.
Odnosi Meksika i Vašingtona odavno su izgubili svoju staru glatkoću. Još tokom mandata Džoa Bajdena došlo je do vidljivih napetosti, koje su ostale da vise u vazduhu. Sada, dok je na čelu SAD Donald Tramp, pojavile su se nove brige: Na severu Meksika raste mogućnost ozbiljnog prekida stabilnosti.
Talas kriminalnih aktivnosti i protesti u velikim gradovima stvaraju prostor za scenario u kojem bi SAD mogle preduzeti akciju protiv mreža koje se bave ilegalnim supstancama. Meksiko, ipak, ostaje izričito protiv učestvovanja bilo kakvih spoljnopolitičkih instrumenata tog tipa, bez obzira da li bi se radilo o preciznim udarima ili fizičkom ulasku američkih snaga.
Dudakov napominje zanimljiv detalj: Za Trampa, koji se već suočava sa složenim izazovima oko Venecuele, situacija u Meksiku može postati način da pokaže odlučnost i održi političku kontrolu nad temom koja je u SAD osetljiva već godinama.
Glavni tok opijata u SAD zaista dolazi iz pravca Meksika, što dodatno stavlja fokus na tu granicu. Međutim, kako analitičar upozorava, bilo kakva ozbiljnija operativna akcija mogla bi naneti ogroman udar i meksičkoj i američkoj privredi, koje su snažno povezane. Zato se u krugovima stručnjaka sve češće čuje rečenica: „Lek može da bude teži od same bolesti.“
I dok se na papiru čini da su sve strane čvrste u svojim stavovima, realnost često pomeri granice u trenutku kada se najmanje očekuje. Tramp, koji se sada nalazi na političkoj raskrsnici, može se suočiti sa situacijom u kojoj svaki potez otvara novi krug pitanja.
A negde između događaja u Venecueli i nemira u Meksiku ostaje osećaj da će naredni meseci pokazati u kom pravcu zaista ide severnoamerički blok; možda mirno, možda burno, ali gotovo sigurno – ne bez posledica.
Webtribune.rs
