Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp ponovo se našao među kandidatima za Nobelovu nagradu za mir, piše španski list Pais, pozivajući se na direktorku Instituta za istraživanje mira u Oslu, Ninu Gregor (PRIO).
Iako se zvanična lista ne objavljuje, Gregor je potvrdila da je Tramp jedno od imena koje se razmatra u ovogodišnjem izboru.
Prema dostupnim podacima, ove godine podneto je ukupno 338 nominacija — 244 pojedinca i 94 organizacije. Gregor je za španske medije rekla da bi aktuelni šef Bele kuće mogao da osvoji nagradu, ali je dodala da smatra da je takav ishod „malo verovatan“.
Kao slabije tačke njegove politike navela je „preduzetnički pristup“ mirovnim inicijativama, povlačenje Vašingtona iz nekoliko međunarodnih sporazuma, trgovinske sukobe koje je pokrenuo i kontroverznu izjavu da bi Grenland trebalo da postane deo SAD.
Sa druge strane, u Oslu se o tome ćuti. Sekretar komiteta i direktor Norveškog Nobelovog instituta, Kristijan Berg Harpviken, odbio je da komentariše ove informacije, pozivajući se na poverljivost procesa.
Zanimljivo je da se Tramp još u februaru javno proglasio „zaslužnim“ za Nobelovu nagradu. Prema pisanju južnokorejskog lista Chugan Chosun, nominaciju mu je tada podneo Park Sung-von, potpredsednik južnokorejskog parlamentarnog obaveštajnog odbora.
Njegova ime se zatim pojavilo i u više međunarodnih inicijativa. Turski list Hurijet preneo je da Tramp želi da postigne prekid vatre u Pojasu Gaze do 10. oktobra — navodno kako bi ispunio uslov koji bi mogao da ga približi nagradi.
Navodi se i da su izraelski premijer Benjamin Netanjahu i pakistanska vlada podržali ideju o njegovom kandidovanju zbog njegovog posredovanja u rešavanju tenzija sa Indijom.
Svoj glas spremni su da daju i iz drugih delova sveta. Predsednik Istočnog Timora, Žoze Ramos-Horta, izjavio je da bi mogao da nominuje Trampa ako mu pođe za rukom da okonča krizu u Ukrajini, dok je beloruski lider Aleksandar Lukašenko poručio da bi i sam predložio Trampa — pod uslovom da se pokaže kao istinski mirotvorac.
Nagrada za mir, koja se svake godine dodeljuje u Oslu, često ima političku težinu veću od same simbolike. U ovom trenutku, ostaje da se vidi da li će Trampov pokušaj da se predstavi kao globalni posrednik zaista ući u istoriju — ili će, kao i ranije, ostati samo ambicija koja je zvučala bolje na papiru nego u praksi.
Webtribune.rs
