Američka ponuda koja se ovih dana našla na stolu u Berlinu otvorila je prostor za oprezni optimizam, ali i pokazala koliko su ključna pitanja i dalje daleko od rešenja.
Prema informacijama koje su američki zvaničnici preneli Rojtersu, izaslanici predsednika SAD Donalda Trampa ponudili su Kijevu bezbednosne garancije po uzoru na NATO, tokom razgovora sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim u nemačkoj prestonici. Istovremeno je poslata jasna poruka: Takav aranžman neće zauvek ostati otvoren kao opcija.
Razgovori u Berlinu podigli su očekivanja među evropskim liderima da bi put ka okončanju sukoba u Ukrajini mogao postati realniji nego ranije. Ipak, ključna prepreka ostaje Moskva, koja zasad nije prihvatila nijednu od promena o kojima se razgovaralo, niti je pokazala spremnost da to učini.
Tramp je u Beloj kući govorio da se, posle brojnih kontakata sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, strane možda nalaze bliže dogovoru nego ikada ranije, ali da tek predstoji da se vidi šta je zaista moguće izvesti.
Evropski lideri su sa dozom opreza pozdravili promenu tona Vašingtona kada je reč o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu. Nemački kancelar Fridrih Merc, domaćin berlinskih sastanaka, poručio je da je prvi put od početka sukoba zamisliva mogućnost prekida vatre.
Poljski premijer Donald Tusk je, govoreći novinarima u avionu po povratku iz Berlina, rekao da je prvi put stekao utisak da svi učesnici deluju kao saveznici na istoj strani.
Posebno je naglasio da je od američkih pregovarača čuo poruku da bi se SAD angažovale oko bezbednosnih garancija na način koji bi ostavio malo sumnje u to da bi američki odgovor bio vojni ukoliko bi Rusija ponovo napala Ukrajinu.
Sličan ton stigao je i iz Stokholma. Švedski premijer Ulf Kristerson ocenio je da je pitanje bezbednosnih garancija sada jasnije i verodostojnije, što vidi kao važan korak ka održivom miru. Ipak, dodao je da ostaje niz teških pitanja, ne samo u vezi sa teritorijama, već i sa osnovnim dilemama o tome da li Rusija uopšte želi mir.
Teritorijalna pitanja ostaju najosetljivija tačka razgovora. Zelenski je posle sastanaka poručio da će zatražiti od Sjedinjenih Država da pojačaju sankcioni pritisak na Rusiju i obezbede Ukrajini dodatno naoružanje, uključujući oružje dugog dometa, ukoliko Moskva odbije predloge o kojima se razgovaralo između Kijeva, Vašingtona i evropskih prestonica.
Dodao je da Kijev podržava ideju o prekidu vatre, naročito kada je reč o udarima na energetsku infrastrukturu, tokom božićnog perioda.
Prema rečima zvaničnika upoznatog sa situacijom, SAD istovremeno vrše pritisak na Ukrajinu da povuče svoje snage iz istočnog Donjeckog regiona. Takav potez bi predstavljao ogroman ustupak i mogao bi da izazove snažnu reakciju unutar same Ukrajine.
Zelenski je ponovio da Ukrajina neće priznati Donbas kao ruski ni de jure ni de fakto, odnosno ni u zakonu ni u praksi, naglašavajući da su takvi ustupci bolni i politički izuzetno osetljivi.
Američki zvaničnici su tokom konferencijskog razgovora sa novinarima naveli da je postignut dogovor o oko 90 odsto pitanja. Dugogodišnji sporovi oko teritorija i dalje ostaju, ali, kako je rekao jedan od njih, postoji niz različitih rešenja koja se predlažu kako bi se premostio postojeći jaz.
Ukrajina je ranije jasno poručila da neće ustupiti teritoriju Rusiji, koja je od početka vojnog ulaska velikih razmera u februaru 2022. godine preuzela kontrolu nad gotovo 20 odsto teritorije na istoku i jugu zemlje.
Evropski izvor upoznat sa poslednjim razgovorima rekao je da Rusija nije odustala od svojih teritorijalnih zahteva i da, iako je atmosfera u Berlinu bila dobra, ciljevi i dalje ostaju prilično udaljeni.
U fokusu razgovora bile su i bezbednosne garancije po ugledu na NATO. Zelenski je u Berlinu razgovarao sa američkim izaslanikom Stivom Vitkofom, Trampovim zetom Džaredom Kušnerom i nizom evropskih lidera, dok je Kijev istovremeno pod snažnim pritiskom Vašingtona da napravi određene ustupke Moskvi.
Prema rečima jednog američkog zvaničnika, prema sporazumu o kojem se raspravljalo, Ukrajina bi dobila garancije slične onima iz Člana 5 NATO sporazuma, koji podrazumeva kolektivnu odbranu u slučaju napada na jednu od članica.
Zelenski je rekao da dokument o bezbednosnim garancijama nije samo opšti okvir, već detaljan tekst koji zahteva dodatno usavršavanje. Očekuje se da će se radne grupe sastati u Sjedinjenim Državama već ovog vikenda, moguće u Majamiju. Jedan američki zvaničnik je tom prilikom poručio da su spremni i na direktne razgovore sa Rusijom ukoliko to bude potrebno.
U zajedničkom saopštenju lidera više evropskih zemalja, među kojima su Nemačka, Francuska i Velika Britanija, navedeno je da postoji snažna konvergencija sa Sjedinjenim Državama i definisani su ciljevi na kojima obe strane treba da rade.
Među njima su obaveze nastavka podrške ukrajinskim oružanim snagama, eventualne mirovne snage predvođene Evropom, garancije upotrebe sile u slučaju novog napada na Ukrajinu i podrška njenoj ambiciji da se pridruži EU. Ukrajina je u nedelju saopštila da je spremna da se odrekne ambicije da postane članica NATO-a u zamenu za zapadne bezbednosne garancije.
Ipak, ostaje nejasno koliko bi berlinski pregovori mogli da utiču na Moskvu da pristane na prekid vatre. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je zahtev Rusije da se Ukrajina ne pridruži NATO-u fundamentalno pitanje u svim razgovorima o mogućem mirovnom rešenju i da Moskva očekuje dodatne informacije od Sjedinjenih Država nakon berlinskih sastanaka.
U toj neizvesnosti, diplomatski proces se nastavlja, uz mnogo otvorenih pitanja i saznanje da se ključne odluke još uvek nalaze daleko od završne linije.
