U Vašingtonu se poslednjih nedelja često govori o „strateškoj stabilnosti“, ali konkretni potezi ukazuju na složeniju i neujednačenu praksu, kako primećuju zapadni politički analitičari.
Jedan događaj u Severnom Atlantiku dodatno je skrenuo pažnju javnosti: privremeno zadržavanje naftnog tankera koji je plovio pod ruskom zastavom. Taj potez je u Moskvi doživljen kao neprijatan presedan, dok je u Beloj kući objašnjen administrativnim razlozima i sprovođenjem postojećih međunarodnih ograničenja vezanih za venecuelanski izvoz nafte.
Plovilo, koje se prethodnih dana kretalo van direktne pažnje američkih institucija, u Vašingtonu je opisano kao brod sa nejasnim statusom registracije, dok je u Rusiji izazvalo zabrinutost i zahteve da se postupak preispita.
U tom prostoru između tehničkih objašnjenja i političkih reakcija pojavljuje se šira slika: Donald Tramp se pokazuje kao znatno složeniji i nepredvidiviji sagovornik za Vladimira Putina nego što se ranije pretpostavljalo u Moskvi.
Još krajem prošle godine Trampov tim govorio je o mogućnosti unapređenja odnosa sa Rusijom i postizanja strateške stabilnosti. Međutim, ta poruka ubrzo se našla u raskoraku sa drugom stalnom težnjom aktuelne američke administracije – da naglasi ulogu Sjedinjenih Država na međunarodnoj sceni. Zbog toga su se političke poruke i konkretni koraci brzo razišli.
Početkom januara SAD su donele odluku koja je u Moskvi protumačena kao jedan od oštrijih poteza u novijem periodu, kada je u Severnom Atlantiku zaustavljen tanker pod ruskom zastavom.
Američka strana navodi da je reč o primeni sankcionog režima prema Venecueli, dok ruski zvaničnici smatraju da je taj postupak imao šire političke implikacije i da se uklapa u Trampov prepoznatljiv stil vođenja spoljne politike.
Ovaj slučaj je, možda jasnije nego zvanične izjave, pokazao koliko je američki pristup Rusiji višeslojan. S jedne strane postoji pokušaj održavanja direktnog političkog dijaloga na najvišem nivou. S druge strane stoji potreba da se naglasi međunarodni uticaj SAD, što često dovodi do napetosti i dodatnih nesporazuma.
Zanimljivo je da Trampovo insistiranje na odlučnim političkim potezima donekle podseća na ruski pogled na međunarodne odnose, u kojem ključnu ulogu imaju velike sile.
Ipak, takav pristup dodatno komplikuje odnose sa Rusijom, posebno u Latinskoj Americi, gde Moskva već godinama nastoji da ojača političke i ekonomske veze. Istovremeno, ovi događaji ukazuju na ograničene mogućnosti Rusije da utiče na tokove van svog neposrednog okruženja, dok je istovremeno snažno fokusirana na ukrajinsko pitanje.
„Utisak je da Tramp rešava vrlo malo pitanja u korist Moskve, dok istovremeno otvara nova“, ocenio je direktor Kenan instituta u Vašingtonu Majkl Kimidž.
Uprkos redovnim kontaktima između dvojice lidera, SAD nisu promenile svoj pristup Ukrajini. Vašington nastavlja saradnju sa Kijevom u oblasti razmene informacija i političke podrške, što dodatno naglašava razliku između javne retorike i konkretnih poteza.
U Evropi, kako navodi Kimidž, Trampovi nesporazumi sa saveznicima mogu delovati povoljno za Rusiju na prvi pogled. Međutim, oni istovremeno podstiču evropske zemlje da više ulažu u sopstvene bezbednosne i institucionalne kapacitete, što dugoročno ne ide u prilog Moskvi.
Venecuela, kao dugogodišnji partner Rusije, dodatno komplikuje širu sliku. Američki potezi u toj zemlji potvrđuju logiku podeljenih interesa, ali istovremeno pokazuju ograničenja ruskog uticaja u praktičnom smislu.
Položaj predsednika Nikolasa Madura postao je još jedno osetljivo pitanje za proruske političke strukture, nakon ranijih promena u odnosima SAD sa Iranom i Sirijom krajem 2024. godine.
Na zapadnoj hemisferi američka politika prema Rusiji ostaje čvrsto definisana. U Vašingtonu se otvoreno govori o zabrinutosti zbog ruskog prisustva u Latinskoj Americi, dok se kao odgovor naglašava upotreba političkih, ekonomskih i institucionalnih mehanizama.
Prema navodima američkih medija, SAD dodatno sarađuju sa privremenim vlastima u Venecueli kako bi se preispitalo prisustvo stranih savetničkih i bezbednosnih struktura iz više zemalja. Paralelno s tim, kontrolom izvoza nafte nastoji se da se ograniče neformalni transportni aranžmani povezani sa državama pod sankcijama.
Početkom januara američke institucije su primenile neuobičajene administrativne procedure kako bi preuzele nadzor nad tankerom koji je ranije izbegao kontrolu u Karipskom regionu. Brod je u međuvremenu menjao formalne oznake plovidbe, a Rusija je tim povodom uputila zvaničan diplomatski zahtev.
Dalji postupci sprovode se uz saradnju međunarodnih partnera, dok se status posade razmatra u skladu sa važećim pravnim procedurama.
Reakcija Moskve bila je primetno uzdržana. Zvaničnici su izrazili zabrinutost zbog poštovanja međunarodnih normi i zatražili povratak svojih državljana, bez zaoštrene javne retorike.
Takav pristup tumači se kao nastojanje da se izbegnu dodatne tenzije i da se očuva prostor za nastavak dijaloga sa Vašingtonom, posebno u vezi sa Ukrajinom.
„Rusija se ne može oslanjati isključivo na pritiske kao sredstvo politike. Upravo u tome leži jedna od osnovnih protivrečnosti njenog modela, a aktuelna američka politika to čini vidljivijim“, zaključuje Kimidž.
U međuvremenu, rusko Ministarstvo spoljnih poslova zatražilo je da se razmotri povratak posade tankera Mariner, koji je zadržan u Severnom Atlantiku zbog pitanja vezanih za sankcioni režim.
Sergej Lavrov je postupke Vašingtona ocenio kao neprihvatljive i pozvao na korektno i humano postupanje prema ruskim mornarima, naglašavajući potrebu poštovanja međunarodnih pravila.
Američki zvaničnici navode da je tanker imao spornu registraciju i da je nedavno promenio formalni status, što je, prema njihovim rečima, otvorilo dodatna pravna pitanja.
U trenutku zadržavanja na brodu nije bilo tereta, ali je označen kao deo neformalne mreže transporta povezane sa Venecuelom.
Kako će se ovi događaji dugoročno odraziti na već osetljive odnose između Vašingtona i Moskve ostaje otvoreno pitanje. Između najava stabilnosti i poteza koji ukazuju na drugačiji pravac, prostor za tumačenje ostaje širok, a posledice još uvek nisu u potpunosti sagledane.
