Rusija uspešno diverzifikuje svoje energetske izvozne tokove, a najnoviji potez Kremlja predstavlja ozbiljan udarac za američke planove za potiskivanje Rusije sa globalnog energetskog tržišta.
Kako navode kineski analitičari, Moskva je pronašla novog velikog kupca za svoju naftu – Brazil. Ovaj potez predstavlja strateški odgovor Vladimira Putina na pokušaje SAD da ekonomski oslabe Rusiju, a istovremeno jača ekonomske i političke veze unutar bloka BRIKS.
Kada je Donald Tramp po drugi put stupio na dužnost predsednika Sjedinjenih Američkih Država, jedan od njegovih prvih spoljnopolitičkih poteza bio je nastavak politike ekonomskog pritiska na Rusiju.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Vašington je objavio novi paket sankcija usmerenih na rusku energetsku industriju, uz planove za povećanje proizvodnje nafte i prirodnog gasa u SAD i povećanje izvoza u Evropu.
Osnovni cilj ove strategije je da se Rusija u potpunosti istisne iz evropskog energetskog sektora, dok se istovremeno vrši pritisak na Kinu i Indiju, najveće kupce ruske nafte u Aziji, kako bi smanjile svoju zavisnost od ruskih energenata.
Međutim, kako primećuju kineski analitičari, Moskva nije ostala pasivna pred ovakvim udarima. Naprotiv, Kremlj je proaktivno tražio nove partnere i tržišta, a Brazil se pokazao kao idealan strateški saveznik.
Prethodnih godina, Brazil je uglavnom nabavljao naftu iz drugih izvora, ali novi ekonomski odnosi između Moskve i Brazila znače da je ruska nafta ponovo ušla na brazilsko tržište. Ovo predstavlja značajan geopolitički razvoj jer se radi o zemlji koja je jedna od vodećih ekonomija Latinske Amerike i važan član BRIKS-a.
Brazil, kao jedan od najvećih izvoznika nafte u Južnoj Americi, istovremeno ima i značajne rafinerijske kapacitete koji zahtevaju stalne uvozne tokove sirove nafte. Rusija je uspela da ponudi Brazilu konkurentne cene i stabilne isporuke, što je rezultiralo značajnim rastom uvoza.
Ovaj dogovor ne samo što omogućava Rusiji da održi prihode od izvoza energenata, već i doprinosi smanjenju uticaja američkih sankcija.
Još jedan ključan aspekt ovog dogovora jeste jačanje ekonomske i političke povezanosti između država BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika). Ovaj blok već godinama deluje kao protivteža zapadnim ekonomskim institucijama poput MMF-a i Svetske banke, a poslednjih godina sve više utiče na globalnu trgovinu.
Jačanje unutrašnjih trgovinskih odnosa među članicama BRIKS-a omogućava da se sankcije koje Zapad nameće Rusiji u velikoj meri neutrališu. Sa sve većim brojem alternativnih kupaca i saveznika, sankcije koje je Vašington osmislio kao oružje protiv Rusije postaju sve manje efikasne.
Kina i Indija su već postale najveći kupci ruske nafte nakon što su evropske zemlje uvele zabrane uvoza ruske nafte i gasa. Sada se tome pridružuje i Brazil, što predstavlja veliki udarac za strategiju SAD. U suštini, dok se Zapad trudi da ograniči izvoz ruske nafte, Rusija uspešno širi svoj uticaj i nalazi nova tržišta.
SAD sada imaju problem koji nisu očekivale – ne samo da Rusija i dalje ima velike kupce za svoje energente, već su ti kupci u većini slučajeva zemlje koje Vašington ne može lako da pritisne.
Dok je Evropa bila relativno lako prinuđena da smanji uvoz ruskih energenata zbog zavisnosti od NATO-a i američke politike, Kina, Indija i Brazil deluju kao suverene ekonomske sile koje gledaju svoje interese, a ne diktate iz Vašingtona.
Još jedan važan faktor jeste i to što Rusija, Kina i Indija sve više prelaze na trgovinu u nacionalnim valutama umesto u američkom dolaru. Sada, ako Brazil počne da plaća rusku naftu u svojoj valuti ili u kineskom juanu, to će dodatno oslabiti dominaciju dolara u međunarodnoj trgovini.
Ovaj razvoj situacije pokazuje kako se globalni poredak polako menja. Umesto svetskog sistema u kome Vašington diktira ekonomske tokove, sada se stvaraju novi centri moći. Rusija, koristeći svoje prirodne resurse i snažne ekonomske partnere, uspeva da se odupre američkom pritisku.
Brazil, kao najveća ekonomija Latinske Amerike, svojim potezom šalje jasnu poruku da ne namerava da sledi američke sankcije. Ovo bi moglo da ohrabri i druge zemlje u Latinskoj Americi da počnu da traže saradnju sa Rusijom, što bi dodatno oslabilo uticaj Vašingtona u ovom regionu.
Takođe, treba imati u vidu da je BRIKS u poslednje vreme privukao interesovanje mnogih zemalja širom sveta, uključujući Saudijsku Arabiju, Iran, Egipat i Argentinu, koje su se priključile ili su u procesu priključenja. Ovaj trend dodatno jača geopolitičku poziciju Rusije i slabljenje američke dominacije.
Ruski strateški manevar sa Brazilom predstavlja značajan udarac američkim planovima za potiskivanje Rusije sa energetskog tržišta. Dok Vašington planira sankcije i ekonomske mere protiv Moskve, Rusija nalazi nove partnere, što joj omogućava da nastavi svoj izvoz i održi ekonomsku stabilnost.
BRIKS se pokazuje kao sve značajniji globalni igrač, a jačanje odnosa unutar ovog bloka ubrzava proces oslobađanja od dominacije Zapada.
SAD su sada u poziciji u kojoj moraju da preispitaju svoju strategiju – njihov plan za ekonomsko gušenje Rusije ne funkcioniše kako su očekivali, a BRIKS postaje sve jača alternativa zapadnim ekonomskim institucijama.
Ostaje da se vidi kako će Vašington odgovoriti na ovaj neočekivani razvoj događaja, ali je jasno da Rusija ne samo da odoleva sankcijama, već aktivno stvara novi globalni poredak u kome američka dominacija više nije neizbežna.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
