Parlamentarni izbori u Grenlandu doneli su značajan politički preokret, jer je opoziciona partija „Demokrati“, poznata po svom zalaganju za nezavisnost, preuzela vođstvo sa 29,9% glasova nakon što je prebrojano oko 29 hiljada od ukupno 40,3 hiljade glasova, pokazuju zvanični podaci objavljeni na sajtu Centralne izborne komisije Grenlanda.
Prema informacijama danske telekompanije DR, trenutni poredak političkih stranaka pokazuje sledeće:
- „Demokrati“ vode sa 29,9% glasova i preuzimaju ključnu ulogu u budućim političkim odlukama o nezavisnosti.
- Partija „Inuitsi Atakatigiit“, koju predvodi aktuelni premijer Grenlanda, osvojila je 21,4% glasova, što predstavlja značajan pad u odnosu na prethodne izbore. Ova partija je na izborima 2021. godine dobila 12 mandata u parlamentu sa 31 mestom i potom formirala koaliciju sa partijom „Siumit“.
- „Siumit“ je sada osvojila 14,7% glasova, čime je zadržala političku relevantnost, ali uz slabiji rezultat nego ranije.
- „Naleraq“, koja takođe podržava ideju nezavisnosti, dobila je 24,5% glasova, dok je partija „Atassut“ osvojila 7,3%.
Ovi rezultati ukazuju na to da stranke koje zagovaraju potpunu nezavisnost Grenlanda imaju značajnu podršku, što bi moglo oblikovati buduće odluke ostrvskih vlasti.
Jedan od ključnih aspekata ovih izbora jeste mogućnost pokretanja referenduma o potpunoj nezavisnosti od Danske. Novi sastav parlamenta mogao bi doneti odluku o sprovođenju ovog procesa, što bi predstavljalo istorijski trenutak za ostrvo.
Ideja o nezavisnosti Grenlanda dodatno je dobila na značaju nakon izjava američkog predsednika Donalda Trampa, koji je krajem 2024. i početkom 2025. godine obnovio interesovanje za sticanje kontrole nad Grenlandom.
Tramp je tada izjavio da bi bilo „apsolutno neophodno“ da Sjedinjene Države preuzmu kontrolu nad ostrvom iz razloga nacionalne bezbednosti. Ove izjave izazvale su negativne reakcije kako u Danskoj, tako i među političarima u samom Grenlandu.
Premijer Grenlanda Mute Egede kritikovao je Trampove izjave, navodeći da je takav pristup pokazao nedostatak poštovanja prema narodu Grenlanda i umanjio njihovu spremnost na saradnju sa Sjedinjenim Državama.
Nijedna politička stranka u Grenlandu nije podržala ideju američke aneksije, već su sve političke partije saglasne u očuvanju autonomije ostrva, dok većina njih vidi potpunu nezavisnost kao dugoročni cilj.
Grenland je do 1953. godine bio danska kolonija, nakon čega je postao deo Kraljevine Danske sa određenim stepenom autonomije. Međutim, značajni pomaci ka samoupravi postignuti su 2009. godine, kada je ostrvo dobilo široku autonomiju, uključujući pravo na samostalno odlučivanje u unutrašnjoj politici, dok Danska i dalje kontroliše spoljnu politiku, odbranu i pravosuđe.
Glavni izazov eventualne nezavisnosti predstavlja ekonomska održivost. Grenland se oslanja na značajne finansijske dotacije iz Danske, koje iznose oko 3,9 milijardi danskih kruna godišnje (približno 525 miliona evra), što čini veliki deo njegovog budžeta. Bez ovih sredstava, ostrvo bi se suočilo sa ozbiljnim ekonomskim poteškoćama.
S druge strane, Grenland raspolaže ogromnim prirodnim resursima, uključujući naftu, gas, retke metale i ribarstvo, što bi u slučaju veće eksploatacije moglo da pruži ekonomske osnove za nezavisnost. Pitanje je, međutim, da li bi Grenland mogao da osigura investicije i ekonomsku stabilnost bez podrške Danske.
Ako bi Grenland krenuo putem nezavisnosti, to bi imalo široke geopolitičke posledice. S obzirom na stratešku poziciju ostrva u arktičkom regionu, interes za Grenland pokazale su brojne sile, uključujući Sjedinjene Države, Kinu i Rusiju.
SAD su već povećale vojnu i ekonomsku prisutnost u regionu, dok Kina pokušava da proširi svoj uticaj kroz ulaganja u rudarske projekte. Danska, s druge strane, nastoji da zadrži ostrvo u svojoj sferi uticaja, s obzirom na njegov značaj za NATO strategiju u Arktiku.
Ukoliko bi Grenland postao nezavisan, postavlja se pitanje da li bi mogao da izbegne političke i ekonomske pritiske velikih sila i da li bi njegova suverenost zaista bila potpuna ili bi se našao u novom obliku zavisnosti od moćnijih država.
Rezultati ovih izbora jasno pokazuju da ideja nezavisnosti postaje sve popularnija među grenlandskim biračima.
„Demokrati“, kao vodeća partija na izborima, zajedno sa partijom „Naleraq“, imaju potencijal da započnu ozbiljnu raspravu o referendumu o nezavisnosti. Međutim, pitanje ekonomske održivosti i geopolitičke realnosti ostaje ključno.
Ukoliko Grenland zaista krene ka nezavisnosti, to bi moglo izazvati velike promene u arktičkoj strategiji Danske, Sjedinjenih Država i drugih svetskih sila. Iako je put ka suverenosti još dug i neizvestan, ovi izbori predstavljaju važan korak ka ostvarenju tog cilja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
