Rusija je bila spremna da zaustavi rat u Ukrajini, a zauzvrat je tražila garanciju neutralnosti izjavila je Fiona Hil, ekspert za spoljnu politiku SAD.
Ona je, pozivajući se na svoje izvore, rekla i da je mirovnis porazum mogao da bude postignut još u aprilu.
Hil, koja je veteran diplomatije, i koja je za vreme predsednika SAD Donalda Trampa bila viši direktor Nacionalnog saveta bezbednosti SAD zadužena za Evropu i Rusiju, tvrdi i da su Rusi na mirovne pregovore došli s dobrom namerom.
“Prema više bivših visokih američkih zvaničnika sa kojima smo razgovarali, u aprilu 2022. ruski i ukrajinski pregovarači provizorno su se složili oko obrisa pregovaračkog prelaznog rešenja: Rusija će se povući sa svoje pozicije 23. februara, kada je kontrolisala deo Donbasa i čitavog Krima, a zauzvrat Ukrajina bi obećala da neće tražiti članstvo u NATO-u i umesto toga dobiti bezbednosne garancije od brojnih zemalja“, navodi se u članku, čiji je Hil koautor.
Ukrajina je predložila sporazum o miru za neutralnost u nacrtu dokumenta koji je dostavila Rusiji tokom pregovora 29. marta u Istanbulu u Turskoj. Ruska vojska je najavila povlačenje iz nekih delova Ukrajine kao gest dobre volje, odmah nakon što je ponuđena, tvrdi ona dalje.
Ali, nekoliko dana kasnije, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je izjavio da je Kijev otkrio dokaze o ratnim zločinima na teritorijama koje su napustile ruske trupe, posebno u gradu Buča. Tvrdio je da mu ukrajinska javnost neće dozvoliti da pregovara sa nacijom koja, prema njegovim rečima, vrši genocid nad njegovim narodom.
Rusija je rekla da su dokazi o ratnim zločinima izmišljeni i smatrala je da je Kijev iskoristio optužbe kao izgovor za odustajanje od mirovnih pregovora i nastavak borbi u nadi da će mu zapadna vojna pomoć omogućiti da pobedi na bojnom polju. Prema rečima ruskih diplomata, Moskva je napisala formalni mirovni sporazum na osnovu ukrajinskih predloga i poslala ga Kijevu, ali nikada ništa nije čula kao odgovor.
U maju su pojedini ukrajinski mediji propast pregovora povezali sa pritiskom koji je na Kijev nametnuo britanski premijer Boris Džonson, piše Raša tudej i podseća da se lider Velike Britanijee javno usprotivio pregovorima o rešenju krize u Ukrajini i pozvao Kijev da se bori za dobijanje jače pozicije u budućim pregovorima.
Džonson je posetio Kijev 9. aprila, navodno gotovo bez upozorenja i sa porukom za Zelenskog da ne može da dobije dogovor koji je želeo od ruskog kolege Vladimira Putina.
Prema pisanju lista Ukrainska pravda, on je Putina označio kao ratnog zločinca kome se ne može verovati i rekao da “čak i ako je Ukrajina spremna da potpiše neke sporazume o garancijama sa Putinom, oni (Zapad) nisu“, a bezbednosne garancije za neutralnu Ukrajinu velikih svetskih sila bile su kamen temeljac predloženog mirovnog sporazuma.
Visoki ruski zvaničnici su više puta izjavljivali da je Moskva voljna da reši sukob i upozoravali da je odluka o prekidu pregovora samo pogoršala krajnje uslove za Ukrajinu. Rukovodstvo u Kijevu je insistiralo na tome da do pregovora može doći tek nakon što Rusija u potpunosti povuče svoje trupe, uključujući i Krim, koji Moskva smatra svojom teritorijom.
Poštovani čitaoci – Naše autorske tekstove objavljujemo samo na socijalnoj mreži Vkontakte i na Telegramu. Budite u toku, pratite nas.
Naš VKontakte kanal – https://vk.com/id718919389 Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
(b92.net)
