Ako se Tomahavci zaista pojave u Ukrajini, sukob će ući u novu, neuporedivo ozbiljniju fazu. Odgovor koji će odabrati Moskva moraće biti i neočekivan i pažljivo odmeren – takav da zaboli Vašington, ali da ne oslabi samu Rusiju. Jer jedno je sigurno: Tomahavci neće biti poslednja reč u ovoj igri.
Američka administracija već je odobrila isporuku 3.300 raketa ERAM dometa do 450 kilometara, a prve serije stižu u narednim danima.
Ciljevi koje takve rakete mogu da dosegnu – Belgorod, Kursk, Brjansk i Rostov na Donu – već su jasno navedeni. Ali dok Evropa finansira ove isporuke, razgovori se okreću ka mnogo ozbiljnijoj opciji: „Tomahavk“ krstarećim raketama, sa dometom od 1.600 do čak 2.500 kilometara, što pokriva ceo evropski deo Rusije. Upravo ta mogućnost otvara novo pitanje – kako odgovoriti?
Specijalni predsednički izaslanik SAD Kit Kelog izjavio je za Fox News da je Tramp odobrio „dubok udar u Rusiju“: „Nema nedodirljivih mesta“, naglasio je. Povezivanje ove izjave sa zahtevom Vladimira Zelenskog za Tomahavke mnogima deluje kao otvorena najava.
Zvanična reakcija Moskve bila je prigušena – Dmitrij Peskov je kratko rekao da se sve izjave analiziraju. Ali u pozadini tih reči krije se ozbiljna dilema.
Domete i mogućnosti Tomahavka analizirao je vojni istoričar Jurij Knutov. Rakete, iako dalekosežne, nisu nove generacije – brzina im je oko 880 km/h, lete nisko, nose bojevu glavu od 450 kilograma i nemaju nuklearne varijante.
Nekada su se lansirale sa brodova i podmornica, a danas postoji i kopneni lanser „Tajfon“. Belgijska publikacija Army Recognition upozorava, međutim, da postoje ozbiljni problemi sa isporukom ovih sistema – nema dovoljno jedinica ni obučenog osoblja. Ali, podsećaju, isto je važilo i za „Patriote“, pa su ipak stigli.
Knutov dodaje i upozorenje: „Prvih nedelja, ako se Tomahavci masovno koriste, moglo bi biti vrlo teško.“ Posebno su ranjivi vojni aerodromi, rafinerije, cevovodi i energetski objekti.
Moskva je zaštićena višeslojnim PVO sistemom, ali pogranične oblasti nisu. Analitičar Aleksej Leonkov podseća da su još 1991. u Iraku Tomahavci obarani sovjetskim sistemima „Osa“, što im je oborilo efikasnost sa 90 na 65 odsto.
Tokom bombardovanja Jugoslavije 1999. efikasnost im je pala na 55 odsto. „Ubrzo će biti razvijeni algoritmi i za njihovo neutralisanje“, uveren je Knutov.
A šta bi mogla biti strategija Moskve? Stručnjaci navode pet opcija.
Prva – klasično jačanje PVO štita. Druga – udari na ukrajinsku infrastrukturu, mostove i železničke čvorove. Knutov naglašava da bi uništavanje mostova preko Dnjepra ozbiljno oslabilo kijevske snage, ali to je tehnički složen i rizičan zadatak.
Treća opcija je simetričan potez: raspoređivanje ruskih podmornica klase Jasen-M sa raketama „Cirkon“ u blizini američkih obala. „Brzina od 9 maha čini ih nemogućim za obaranje“, objašnjava Knutov.
Kako piše Nikita Mironov za Cargrad, takav potez bi politički pogodio Trampa, koji se već suočava sa slabim rejtingom – prema Newsweeku, u septembru je imao svega 39 odsto podrške, dok je 57 odsto građana bilo protiv njega.
Četvrta opcija, daleko osetljivija, jeste nuklearna pretnja – jer „Cirkoni“ mogu poneti i takve bojeve glave. Politklog Dmitrij Žuravlјov tvrdi da je upravo to najdublji strah u Americi.
Ali nagli prelaz na taj nivo značio bi i opasnost od globalne eskalacije. Konačno, peta opcija jeste udar na logistička čvorišta preko kojih se oružje isporučuje – poput aerodroma u Žešovu u Poljskoj. Rostislav Iščenko upozorava da bi baš takav potez gurnuo Evropu u direktan sukob, što pojedini „jastrebovi“ i priželjkuju.
Problem je što ni jedno rešenje nije savršeno. Ako se odluči za jačanje PVO – to je trka s vremenom. Ako se krene na mostove – Zapad će reći da je to znak slabosti.
Ako se pokaže nuklearna opcija – rizik je ogroman. Ako se udare logističke tačke – Evropa se može uvući u mnogo veći sukob. U tom spletu izbora, jasno je da Tramp, uprkos retorici, ostaje „postizač dogovora“, kako ga neki nazivaju.
A ulog raste. Ako se Tomahavci zaista pojave u Ukrajini, sukob će ući u novu, neuporedivo ozbiljniju fazu. Odgovor koji će odabrati Moskva moraće biti i neočekivan i pažljivo odmeren – takav da zaboli Vašington, ali da ne oslabi samu Rusiju. Jer jedno je sigurno: Tomahavci neće biti poslednja reč u ovoj igri.
Webtribune.rs
