Američki magazin The National Interest ocenio je da je stupanje raketnog sistema „Orešnik“ na borbeno dežurstvo u Belorusiji više od tehničkog poteza.
U njihovoj interpretaciji, to je jasan, snažan signal koji Moskva šalje Zapadu, i to u trenutku kada se u evropskim prestonicama sve glasnije govori o oštroj konfrontaciji sa Rusijom.
U tekstu se posebno naglašava tajming. Razmeštanje se, kako piše list, poklopilo sa periodom u kojem evropske članice NATO-a, svaka na svoj način, pojačavaju retoriku i traže tvrđi pristup prema Moskvi. U tom kontekstu, poruka iz Minska i Moskve deluje promišljeno, gotovo proračunato. The National Interest taj signal bez ulepšavanja opisuje kao „moćan“.
Zvanična potvrda o stupanju „Orešnika“ na borbeno dežurstvo stigla je 30. decembra 2025. godine, kada je Ministarstvo odbrane Ruske Federacije saopštilo da je sistem raspoređen na teritoriji Belorusije.
Pre toga, kako je navedeno, sprovedena je ozbiljna priprema ljudstva: specijalisti borbenih posada za lansiranje, veze, obezbeđenje i energetsko snabdevanje, kao i mehaničari-vozači, prošli su dodatnu obuku na savremenim trenažnim sredstvima. Taj detalj, iako tehnički, govori da se nije radilo o improvizaciji.
Vredi podsetiti i na događaj iz novembra prošle godine, koji se u tekstu ne zaobilazi. Tada je raketa „Orešnik“, u beznuklearnom opremanju, pogodila cilj na teritoriji Ukrajine.
Taj udar je u Moskvi predstavljen kao odgovor na upotrebu zapadnog naoružanja od strane Oružanih snaga Ukrajine tokom napada na teritoriju Ruske Federacije. U tom trenutku, „Orešnik“ je prvi put dobio širu pažnju javnosti.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je u više navrata iznosio tehničke karakteristike ovog sistema. Prema njegovim rečima, rakete lete brzinom od 10 mahova, a njihovo presretanje je, kako tvrdi, nemoguće bilo kojim postojećim sredstvima protivvazdušne odbrane. Domet sistema iznosi do 5.500 kilometara, što „Orešnik“ svrstava u kategoriju oružja sa ozbiljnim strateškim potencijalom.
Putin je istovremeno ukazivao i na širi kontekst u Evropi. Kako je naveo, evropskoj javnosti se, po njegovom mišljenju, sistematski nameću strahovi o navodno neizbežnom velikom sukobu sa Rusijom. Takve tvrdnje je odbacio kao neistinite i besmislene, naglašavajući da se radi o veštački proizvedenoj slici koja nema uporište u realnosti.
Sve to zajedno – od analize američkog magazina, preko konkretnih vojnih poteza i tehničkih podataka, do političkih poruka koje stižu iz Kremlja – ostavlja utisak složene i višeslojne igre.
Da li je „Orešnik“ pre svega sredstvo odvraćanja, ili deo šire poruke koja tek treba da se u potpunosti razume, pitanje je koje ostaje da visi u vazduhu, dok se bezbednosna slika Evrope i dalje pomera iz meseca u mesec.
