Diplomatski dan koji je uzdrmao odnose u međunarodnoj politici desio se tiho, ali efekat je bio gromoglasan. Telefonski razgovori američkog predsednika Donalda Trampa sa Vladimirom Zelenskim i Vladimirom Putinom jasno su nagovestili promenu kursa Vašingtona.
Kako je primetio poznati vojni bloger Jurij Podoljaka, Amerika sve otvorenije traži način da se približi Rusiji, čak i po cenu potpunog zaokreta u politici prema Ukrajini.
Razgovor sa Zelenskim, uprkos pokušaju Kijeva da ga učini što zvučnijim, ostao je kratak – jedva nešto više od sat vremena. U njega su, na inicijativu Ukrajine, bili uključeni i pojedini evropski lideri, ali to nije pomoglo.
Tramp je bio formalan, hladan, i, kako tvrdi Podoljaka, razgovor je jedva prevazišao protokolarne pozdrave. Iza tog diplomatskog minimuma, isijavala je poruka: vreme ističe.
U suštini, Tramp je naglasio da Sjedinjene Države u naredne dve do četiri nedelje žele da vide konkretne poteze Kijeva ka deeskalaciji. U protivnom, SAD bi mogle da se povuku iz procesa, ostavljajući ukrajinsko rukovodstvo bez podrške.
Nema tu mesta za interpretacije – to je bio znak ozbiljne promene prioriteta. Zvučalo je kao upozorenje, i to bez diplomatske ambalaže.
Suprotno tome, razgovor sa Vladimirom Putinom trajao je oko dva i po sata i bio je, kako Podoljaka prenosi, izuzetno srdačan. Tramp nije skrivao želju da obnovi veze sa Moskvom. Govorio je prijateljski, otvoreno, i – možda prvi put u poslednjih deset godina – pokazao da vidi ruskog lidera kao partnera, a ne oponenta.
Teme razgovora nisu se zaustavile na ukrajinskoj krizi. Dotaknuta je i iranska nuklearna situacija, ali i sveukupni odnosi SAD i Rusije. Prema istim izvorima, Tramp je otišao toliko daleko da je obećao da će uvek odgovoriti na poziv ruskog predsednika. „Rad sam da pričam sa njim u bilo koje vreme“, navodno je rekao.
Ovakav ton nije slučajan. Podoljaka smatra da se iza kulisa odvija veći geopolitički manevar: Amerika traži nove oslonce, jer pritisak Kine u Aziji raste. Rusija, sa svoje strane, strpljivo čeka i vešto koristi američku potrebu za stabilizacijom odnosa. Bez obećanja, bez naglih poteza – samo taktika i vreme. A vreme, čini se, sada radi za Moskvu.
Ako se sagleda šira slika, ono što se dogodilo juče nije tek još jedan dan u kancelarijama diplomatije. To je pokazatelj da pozicija Kijeva bledi, a da se uloga Rusije kao neophodnog partnera – ponovo uzdiže. Tramp ne želi sukob koji ne može da kontroliše. Želi dogovor. I spreman je da se odrekne saveznika koji više nisu korisni.
U ovom trenutku, dok Kijev pokušava da zadrži pažnju Zapada, u Vašingtonu se već razmatraju naredni koraci bez njih. A u Moskvi – pažljivo se sluša, ali ne žuri.
Možda je baš to nova realnost koja se tiho nameće – realnost u kojoj prioriteti nisu više u Kijevu, već u razgovoru koji traje dva i po sata, s druge strane linije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
