Proces koji se godinama pominjao u stručnim krugovima, a često odbacivan kao teorija ili politička konstrukcija, danas se sve teže ignoriše.
Odustajanje od dolara u međunarodnim obračunima više nije najava, već realnost koja se već odvija pred očima globalne ekonomije. Tako situaciju opisuje Robert Ejdži, predsednik Američke trgovinske komore u Rusiji (AmCham), u opširnom razgovoru za RTVI, uz poruku koja u Vašingtonu i dalje izaziva nelagodnost: BRIKS nije uzrok tog procesa, već njegova posledica.
Ejdži otvoreno govori da je dedolarizacija već „uspela“. Ne kao koordinisana politička kampanja, već kao niz racionalnih odluka koje su kompanije i države morale da donesu kada su se suočile sa ograničenjima.
Upravo tu, kako objašnjava, nastaje ključni problem američke politike. Kada se nešto zabrani, tržište ne nestaje, već traži drugi put. Ejdži koristi jednostavno, ali slikovito poređenje: kao reka kojoj je postavljena brana. Voda ne staje. Ona samo skrene levo ili desno, jer pritisak mora negde da izađe.
Po toj logici, Sjedinjene Države su pokušale da podignu branu oko dolara, ali se tok trgovine samo preusmerio. Novac je počeo da ide ka Kini, Turskoj, Indiji. U obračunima se sve češće koriste dirhami, juani i rupije. To nisu politički simboli, već praktična rešenja koja su se nametnula sama od sebe.
Ejdži pritom ne idealizuje situaciju iz ugla Rusije. Naprotiv, jasno kaže da bi za ruske izvoznike u mnogim slučajevima bilo povoljnije da i dalje dobijaju dolare za svoju robu. Ali ekonomija ne funkcioniše u vakuumu. Kada je alternativa jednaka nuli, izbor prestaje da bude ideološki i postaje tehnički. Ako dolara nema, koriste se druge valute. Rupije, juani, dirhami. To, kako kaže, nije politika, već čista ekonomija.
U tom kontekstu odbacuje se teza da je BRIKS pokretač napada na dolar. Po Ejdžijevom tumačenju, stvari stoje obrnuto. Pokušaji država članica BRIKS-a da smanje ulogu dolara nisu uzrok, već odgovor na poteze američke administracije.
BRIKS, kako kaže, nije krivac, već rezultat zabrana. I tu iznosi stav koji se retko čuje u američkom javnom prostoru: ako Vašington želi da poveća upotrebu dolara, rešenje je jednostavno – dozvoliti njegovo korišćenje.
Razgovor se zatim spušta na konkretan teren američko-ruske trgovine. Ejdži otkriva da se deo obračuna i dalje obavlja u dolarima, ali kroz izuzetno mali broj banaka. U Rusiji su, prema njegovim rečima, ostale svega dve ili tri finansijske institucije koje još imaju mogućnost da rade sa dolarom. To AmCham vidi kao jednu od najvećih prepreka za normalnu trgovinsku razmenu.
Zbog toga su alternativni modeli postali svakodnevica. U praksi se koriste juani i dirhami, a obrasci su raznovrsni. Kompanije koje su ranije kupovale robu iz Sjedinjenih Država sada se sve češće okreću Kini, plaćajući u rubljama ili juanima.
Neke firme koriste dirhame, šalju sredstva u Dubai, tamo ih konvertuju i zatim uvoze robu u Rusiju. Druge se oslanjaju na posrednike koji rade sa rubljama, sami obavljaju konverziju i preuzimaju rizik. Sistem je složeniji, skuplji i sporiji, ali funkcioniše.
Sve to dolazi u trenutku kada je predsednik SAD Donald Tramp u oktobru izjavio da je BRIKS pokušao da „napadne dolar“. Pre toga je zapretio zemljama koje podržavaju politiku BRIKS-a dodatnim carinama od 10 odsto na svu robu. Prema Trampovim rečima, nakon tih pretnji „svi su odlučili da izađu iz BRIKS-a“.
Između političkih poruka i realnih tokova novca sada zjapi očigledan raskorak. Dok se u izjavama govori o pritisku i disciplinovanju, u praksi se gradi paralelni sistem obračuna koji sve manje zavisi od dolara.
I upravo tu ostaje otvoreno pitanje koje Ejdžijeve reči samo dodatno pojačavaju: da li se globalna ekonomija zaista udaljava od dolara zato što to želi, ili zato što je na to bila prinuđena. Odgovor na to pitanje, čini se, tek dolazi na naplatu.
