Sve više zemalja širom sveta se suprotstavlja zapadnom diktatu, dok Moskva jača saradnju sa državama Afrike, Azije i Latinske Amerike
Diplomatska misija Rusije za izgradnju veza i usavršavanje narativa tokom protekle decenije se isplatila, piše britanski „Spektejtor“ i dodaje da osnovna zapadna koalicija može da ostane čvrsta, ali da nije uspela da pridobije mnoge zemlje da izaberu stranu u rusko-ukrajinskom sukobu.
U martu prošle godine, skoro polovina afričkih zemalja (25 od 54) je ostala uzdržana ili nije glasala za osudu, kako se navodi, ruske invazije u Ujedinjenim nacijama, ukazuje istoričar Piter Frankopan sa Univerziteta Oksford i napominje da je njihovo odbijanje da stanu na stranu Ukrajine posledica ruskih diplomatskih napora da poboljša odnose sa zemljama u razvoju.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Pre godinu dana, južnoafrička ministarka spoljnih poslova Naledi Mandor pozivala je Rusiju da se povuče iz Ukrajine. Međutim, nakon posete šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova, Pandor je navela da neće ponoviti tu izjavu jer bi tako ispala „infantilna“. Ona je, potom, pohvalila rastući ekonomski bilateralni odnos Pretorije i Moskve, a dve zemlje su zajedničkim vojnim vežbama obeležile godišnjicu početka ukrajinskog rata.
Istovremeno, i države Severne Afrike su pomogle Rusiji da ublaži efekat zapadnih sankcija, pa su tako Maroko, Tunis, Alžir i Egipat u protekloj godini uvozili ruski dizel i druga rafinisana ulja.
Profesor sa Oksforda piše da predsednik Rusije namerno neguje savezništvo sa nacijama koje su žrtve zapadnog imperijalizma i postavlja Moskvu na njegovo čelo.
„Zapad želi da vidi Rusiju kao koloniju. Oni ne žele ravnopravnu saradnju. Hoće da nas opljačkaju“, poručio je Vladimir Putin u septembru.
Frankopan ističe da poruka ruskog predsednika dobro prolazi i u velikom delu Azije, gde je više od trećine zemalja odbilo da osudi Rusiju pred Ujedinjenim nacijama. Pored toga, u Centralnoj i Južnoj Americi se nastavlja talas antizapadnog i antikapitalističkog raspoloženja.
„Nismo prihvatili zapadni pogled na sukob. Na globalnom jugu ima malo onih koji to žele“, rekao je nedavno bivši ambasador Indije u Rusiji Venkateš Varma. Reč je o zemlji koja je, zajedno sa Kinom i Južnoafričkom Republikom, uzdržala od još jedne rezolucije Ujedinjenih nacija kojom se od Rusije zahteva da se povuče iz Ukrajine.
Od 193 člana UN, 141 je glasao za, 32 su bila uzdržana, a protiv su glasali Rusija, Belorusija, Eritreja, Mali, Severna Koreja, Nikaragva i Sirija.
[adsenseyu1]
Veliki deo sveta se poistovećuje sa politikom Vladimira Putina
„Ideja da su SAD i njeni saveznici izvor globalne nestabilnosti je na snazi. Neuspesi u Avganistanu i ideja da se ukrajinski rat dogodio zbog širenja NATO-a pojačali su simpatije za ideju da se Putin jednostavno Zapadu“, navodi Frankopan u autorskom tekstu za „Spektejtor“.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
On piše da je predsednik Rusije „majstor u podstićanju antiameričkog sentimenta“ i ukazuje da je Putin u prošlonedeljnom obraćanju pomenuo vojne intervencije Zapada u Jugoslaviji, Iraku, Libiji i Siriji. To pokazuje da je ponašanje Zapada besramno i dvolično i da oni nikada neće moći da operu tu sramotu, poručio je ruski predsednik.
„Više od 150 milijardi dolara je izdvojeno kako bi se Kijevu pomoglo i kako bi ga naoružali, dok su najsiromašnije zemlje sveta primile samo 60 milijardi evra pomoći. Šta nam sve to govori o borbi protiv siromaštva, održivom razvoju i zaštitu životne sredine?“, upitao je Putin.
On je čak, piše Frankopan, istakao da je rasna diskriminacija na visokom nivou, a u govoru pre šest meseci, Putin je naveo da je rusofobija koja se javlja širom sveta, „ništa drugo do rasizam“.
Profesor sa Oksforda ocenjuje da Rusija na taj način koristi zapadnu krilaticu, a istovremeno se predstavlja kao vodeći glas onoga što Moskva naziva „međunarodna većina“.
„Tokom dugih vekova kolonijalizma, diktata i hegemonije, Zapad je navikao da mu je sve dozvoljeno i navikao je da pljuje po celom svetu“, rekao je Putin prošle nedelje, podseća Frankopan.
On dodaje da se veliki deo sveta poistovećuje i sa Putinovim „društvenim konzervativizmom“ koji podrazumeva kritiku istopolnih brakova, stav da su diskusije o pravima LGBT zajednice „dokaz izopačenosti i dekadencije Zapada“.
Dodaje da je „kulturna propaganda“ Moskve podržana realpolitikom i trgovinom naftom, gasom, metalima i žitaricama koje koristi kao „diplomatski mamac“.
Zapad je remetilački faktor za Peking i Moskvu
Zatim je tu Kina, piše istoričar, koja je prošle nedelje pozvala na mirovne pregovore, a samo nekoliko dana kasnije ugostila Putinovog saveznika, predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka.
Odnosi Rusije i Kine uvek će biti komplikovani, ali invazija na Ukrajinu i odgovor Zapada stvorili su ogromne mogućnosti za saradnju dve zemlje, napominje Frankopan i ukazuje da je Peking, primera radi, kupovao rekordne količine jeftine ruske nafte i gasa.
Ono što ih ujedinjuje je zajednički naglasak na važnosti stabilnosti i širenja ideje da je Zapad taj koji je remetilački faktor, napominje Frankopan i navodi da zvaničnom Pekingu odgovara ruski narativ, između ostalog, zbog njenog pristupa Tajvanu.
Tokom prošlonedeljne posete Moskvi, visoki diplomata Vang Ji govorio je o „novim granicama“ u odnosima Kine i Rusije i pozvao na zajednički otpor pritiscima međunarodne zajednice.
Frankopan piše da su i posledice pandemije, na neki način, uticale na Rusiju i Kinu čije je „vakcinalna diplomatija“ ojačala njihov ugled, posebno u Africi i Latinskoj Americi.
Prošle godine, istraživanje zemalja ASEAN-a u jugoistočnoj Aziji pokazalo je da je pozitivan stav o EU imalo 2,6 odsto ispitanika, u poređenju sa 60 odsto onih koji su se pozitivno izjasnili o Kini.
Rat u Ukrajini – najveći transfer bogatstva u istoriji
Komentarišući situaciju u Ukrajini, istoričar navodi da su se Ukrajinci zapanjujuće dobro borili, ali da su pretrpeli ogromne gubitke. Uprkos pomoći Zapada, navodi on, naredne nedelje, meseci, pa čak i godine ne izgledaju dobro za kijevske vlasti i ukazuje na neuspehe ukrajinske vojske u Bahmutu.
Istovremeno, čini se da je ruska ekonomija dovoljno jaka da nastavi sukob, a MMF joj predviđa rast od 0,3 odsto ove godine. Frankopan navodi da su ratovi iscrpljivanja skupi i teško ih je voditi, a vremenom, to preokreće ravnotežu u korist onoga koji može duže da trpi, a to je u ovom slučaju Rusija.
Za to vreme, u Evropi je okretanje od ruskih energenata dovelo do rasta inflacije, koja je i dalje visoka. U takvoj situaciji ima velikih dobitnika, piše profesor Frankopan i navodi pet naftnih giganata – BP, „Šel“, „Ekson“, „Ševron“ i „Total enerdžis“, koji su prošle godine prijavili ukupan profit od 200 milijardi dolara.
Zapanjujuće prihode su imale i države OPEK-a koje su prošle godine zaradile 850 milijardi dolara, ali rast cena tečnog prirodnog gasa (LNG) doveo je do toga da su se zemlje poput Pakistana i Bangladeša suočile sa nestancima struje, što je utrlo put društvenim nemirima i političkoj nestabilnosti, kao i povećanju globalnog osećaja ogorčenosti prema Zapadu.
Najgrublje rečeno, ukrajinski rat predstavlja trenutak jednog od najvećih transfera bogatstva u istoriji, sa državama bogatim energentima koje su ubirale ogromne novčane bonuse koji su, zauzvrat, dodatno ubrzali promenu svetskog poretka, zaključuje Piter Frankopan.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(RT)
