Predlozi, koji su podneti zvaničnicima NATO-a i SAD, pozivaju na sveobuhvatne ustupke i garancije onoga što je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov ranije nazvao „kolektivnim Zapadom“.
Dokument opisuje dva različita pravna sporazuma; jedan između Sjedinjenih Država i Rusije, drugi između NATO-a i Rusije.
Sporazum sa Vašingtonom zahteva od Sjedinjenih Država da isključe širenje NATO-a na istok i da odbiju budući prijem svih država koje pripadaju bivšem Sovjetskom Savezu.
Relevantni deo sporazuma sa NATO-om pokriva slične teme, ali je malo drugačije formulisan: „Učesnice koje su države članice Severnoatlantskog saveza (NATO) preuzimaju odgovornost da isključe dalje širenje NATO-a, uključujući Ukrajinu, kao i druge države. ”
I NATO i američka verzija sporazuma zabranjuju raspoređivanje bilo kakvog stranog oružja i uspostavljanje bilo kakvih stranih vojnih baza, bilo zapadnih ili ruskih, u Ukrajini i sferi bivšeg Sovjetskog Saveza.
Dokument takođe zabranjuje raspoređivanje dodatnih snaga NATO-a van teritorija na kojima su se nalazile pre proširenja NATO-a na istok u maju 1997. godine, osim u izuzetnim okolnostima ili ako se na to usaglase obe strane.
„Naš stav je da sve ovo treba da primenimo i vratimo se na pozicije iz 1997. godine“, dodao je Rjabkov. „Što je dosta – dosta je.“ Sporazum NATO-a poziva sve potpisnice da potvrde da jedni druge ne smatraju „protivnicima“, termin koji su Rjabkov i drugi najviši ruski zvaničnici ranije koristili za opisivanje Sjedinjenih Država.
Ruska strana je jasno stavila do znanja da Kremlj odbija bilo kakav pristup pregovorima koji su u toku.
Oba teksta nisu formulisana kao meni, gde je moguće birati između opcija, oni se međusobno pojačavaju i moraju se proceniti u svojoj ukupnosti. Različiti aspekti alarmantne situacije u Evropi, evroatlantskom regionu i Evroaziji su pokriveni sami po sebi. Smatramo važnim ovaj integrisani, sveobuhvatni pristup problemima u sferi bezbednosti i da se mora sačuvati integrisana, sveobuhvatna priroda bezbednosnih garancija Rusiji.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da je alijansa dobila nacrt predloga, dodajući da bi svaki dijalog sa Moskvom „trebao da se bavi i zabrinutošću NATO-a u vezi sa akcijama Rusije, da bude zasnovan na ključnim principima i dokumentima evropske bezbednosti i da se odvija uz konsultacije sa evropskim partnerima NATO-a, kao što je Ukrajina“.
Stoltenberg je već odbio zahtev Rusije da zvanično poništi deklaraciju NATO-a iz 2008, da će Ukrajina na kraju postati članica alijanse; i NATO i EU ranije su signalizirali da neće prihvatiti nikakvu zakonsku zabranu prava Ukrajine da traži članstvo u NATO-u.
Visoki zvaničnik Bele kuće rekao je za Vašington post da su objavljeni zahtevi Kremlja „neprihvatljivi“ i da Moskva to „zna“, navodno dodajući da je „beskorisno“ javno voditi pregovore.
Majkl Kofman, direktor Programa za studije Rusije u Centru za pomorsku analizu i saradnik Kenan instituta u Vašingtonu, ponudio je na Tviteru mračnu ocenu tekućih pregovora:
„Moskva ne samo da traži stvari koje ne može da dobije , već to radi na način za koji zna da ih ne može postići. Ozbiljni pregovori se vode iza zatvorenih vrata. Nešto nije u redu sa ovom slikom, politička strana izgleda kao dimna zavesa.“
Kofmanova izjava odražava zabrinutost da je predlog u uzmi ili ostavi stilu, u kojem je izneta neka vrsta julskog ultimatuma za koji Kremlj u potpunosti očekuje da će ga Zapad odbaciti — kako bi odbijanje tada moglo biti koristi kao izgovor za dalju vojnu eskalaciju, ili buduću vojnu akciju.
Nacrt je objavljen nakon velikog gomilanja ruskih snaga na ruskoj strani istočne granice Ukrajine. Vojni stručnjaci i najviši zvaničnici Bajdenove administracije ranije su ocenili da bi Moskva mogla polako da postavlja temelje za odlučujuću vojnu operaciju protiv Ukrajine.
„Ne znamo da li je predsednik Vladimir Putin doneo odluku da izvrši invaziju na Ukrajinu“, rekao je državni sekretar Entoni Blinken ranije ovog meseca. „Znamo da on postavlja kapacitete da to učini u kratkom roku, ako tako odluči. Dakle, uprkos neizvesnosti u vezi sa namerom i vremenom, moramo se pripremiti za sve nepredviđene situacije dok radimo na tome da Rusija promeni kurs.“
Portparolka Bele kuće Džen Psaki rekla je da će Bajdenova administracija proučiti ruski nacrt predloga sa „našim evropskim saveznicima i partnerima“.
Psaki je dodala da Sjedinjene Države neće kompromitovati „ključne principe na kojima je izgrađena evropska bezbednost, uključujući da sve zemlje imaju pravo da odlučuju o svojoj budućnosti i spoljnoj politici, bez spoljnog mešanja“, zaključuje „The National Interest“.
Na našem “Telegram” kanalu možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima preko Play Prodavnice. OVDE
Webtribune.rs
