Britanski magazin The Economist piše da se u Vašingtonu već neko vreme tiho, ali sistematično radi na nacrtu sporazuma koji bi mogao da promeni odnose oko Grenlanda.
Prema navodima lista, administracija američkog predsednika Donalda Trampa razmatra model dogovora koji bi bio ponuđen vlastima na ostrvu, mimo uobičajenih diplomatskih tokova.
U fokusu je takozvani Ugovor o slobodnoj asocijaciji – format koji SAD već koriste u odnosima sa Mikronezijom, Maršalovim Ostrvima i Palauom, malim državama u Pacifiku.
Suština tih sporazuma je poznata: Vašington obezbeđuje finansijsku podršku i ekonomsku stabilnost, dok partnerske zemlje prepuštaju SAD odlučivanje o pitanjima odbrane, uz zadržavanje unutrašnje samouprave. Američki zvaničnici, kako navodi The Economist, veruju da bi sličan aranžman na Grenlandu mogao da podigne životni standard lokalnog stanovništva.
Ipak, iza te ponude krije se širi politički kontekst. Magazin ocenjuje da aktuelna politika Trampove administracije prema Grenlandiji ima dva paralelna cilja. Prvi je produbljivanje nesuglasica između Kopenhagena i vlasti na ostrvu, uz podsticanje jačanja separatističkih raspoloženja.
Drugi je pokušaj da se sa Grenlandom postigne dogovor direktno, zaobilazeći dansku vladu. U tom okviru, The Economist smatra da je scenario „direktnog pripajanja“ ostrva malo verovatan, ali dodaje da su američke aspiracije izazvale otvorenu nervozu među evropskim liderima.
Nije reč o praznom prostoru na mapi. Na Grenlandu već postoji američka vojna baza, a prema postojećim sporazumima između SAD i Danske ne postoje formalna ograničenja u pogledu broja američkih vojnika na ostrvu.
Ipak, značajno povećanje vojnog prisustva, kako se naglašava, verovatno bi zahtevalo saglasnost Kopenhagena. Magazin podseća i da su Sjedinjene Države pokušale da započnu direktne razgovore sa vlastima Grenlanda, ali su u tom pokušaju dobile jasan odgovor – odbijanje.
Tema Grenlanda ponovo je dospela u prvi plan 4. januara, kada je Tramp novinarima izjavio da je američki nadzor nad ostrvom neophodan iz razloga nacionalne bezbednosti.
Prema njegovim rečima, pitanje je strateško: tvrdio je da se u okolnim vodama „svuda nalaze ruski i kineski brodovi“, dok Danska, kako je rekao, „nije u stanju da ojača bezbednost“ te teritorije.
Američki predsednik se i ranije vraćao toj ideji. Još tokom prvog mandata pominjao je mogućnost otkupa Grenlanda, a u martu 2025. godine otišao je korak dalje, izrazivši uverenje da će ostrvo biti pripojeno SAD.
Tada je čak zapretio Kopenhagenu uvođenjem trgovinskih carina ukoliko do toga ne dođe. Danska premijerka Mete Frederiksen te zahteve uporno odbacuje, naglašavajući da je Grenland sastavni deo kraljevine.
Formalno, Grenland je autonomna teritorija u okviru Danske. Još 1951. godine Vašington i Kopenhagen potpisali su Ugovor o zaštiti Grenlanda, kao dodatak savezničkim obavezama u okviru NATO-a. Tim dokumentom SAD su preuzele odgovornost da štite ostrvo od moguće spoljne pretnje, što danas ponovo dobija na težini u svetlu novih geopolitičkih tenzija.
Koliko daleko će ova inicijativa zaista otići i da li će ostati na nivou nacrta i političkih poruka ili prerasti u konkretne poteze, ostaje otvoreno pitanje – posebno u trenutku kada se interesi velikih sila sve češće sudaraju upravo na ivicama Arktika.
