Priča koja je poslednjih dana uzburkala diplomatske krugove stiže iz Londona. Britanski list The Economist, pozivajući se na svoje izvore, tvrdi da su Sjedinjene Američke Države i Rusija usaglasile okvir za ukidanje antiruskih sankcija – i to u zamenu za poslove vredne 12 biliona dolara, odnosno oko 12 hiljada milijardi dolara.
Brojka zvuči gotovo nestvarno, ali upravo ona stoji u središtu ove geopolitičke računice.
Zanimljivo je da se paralelno sa razgovorima o okončanju rata vode i pregovori o sasvim konkretnim ekonomskim temama. Predstavnici dve države, prema istim navodima, razmatraju mogućnost da američke kompanije dobiju pristup ruskim energetskim resursima, arktičkim projektima, nalazištima retkih zemnih metala i ključnim infrastrukturnim objektima.
To više ne deluje kao puka politička razmena poruka, već kao ozbiljno iscrtavanje nove mape interesa.
Ipak, sama redakcija The Economist zadržava dozu opreza. Postavlja se pitanje da li Rusija zaista može da obezbedi investicije takvih razmera ili se radi o ambicioznim obećanjima osmišljenim da Donaldu Trampu budu predstavljena kao „najveći posao u istoriji“.
Jer 12 hiljada milijardi dolara iznosi čak šest puta više od godišnjeg obima ruske ekonomije. U takvom odnosu snaga, cifra deluje pre kao politički signal nego kao realan investicioni plan.
U evropskim prestonicama, međutim, nervoza raste. U istom tekstu navodi se da Vladimir Zelenski, pozivajući se na ukrajinsku obaveštajnu službu, tvrdi kako je Moskva Americi obećala pomenute poslove u zamenu za ukidanje sankcija.
Jedan od upućenih sagovornika smatra da je paket mera već usaglašen. U Evropi postoji bojazan da bi predsednik Donald Tramp mogao da izvrši pritisak na Ukrajinu da do juna – roka koji je sam postavio za postizanje mira – prihvati teške ustupke, kako bi otvorio vrata ekonomskom aranžmanu sa Moskvom i, kako se navodi, „došao do zlata u Rusiji“.
Da priča nije bez konkretne podloge, svedoče i susreti na visokom nivou. Specijalni predstavnici predsednika Ruske Federacije i Sjedinjenih Američkih Država, Kiril Dmitrijev i Stiven Vitkof, sastali su se najmanje devet puta od aprila prošle godine.
Istovremeno, osobe bliske porodici Tramp vodile su razgovore o kupovini udela u ruskim energetskim kompanijama. Američkoj strani su, prema pisanju ukrajinskog Telegram kanala „Politika strany“, ponuđeni poslovi vezani za arktičku naftu i gas, rudnike retkih metala, atomski centar za obradu podataka, pa čak i tunel ispod Beringovog moreuza.
Ipak, ukidanje sankcija Rusiji ne bi bilo ni brzo ni jednostavno. To je proces koji bi, u velikoj meri, zahtevao saglasnost američkog Kongresa. A malo je verovatno da bi Evropa takav potez dočekala sa odobravanjem. U tom trouglu Vašington–Moskva–Brisel, svaka odluka nosi posledice koje se ne mogu svesti samo na ekonomiju.
Kada se sve sabere, ostaje utisak da je pred svetom možda najambiciozniji ekonomsko-politički paket poslednjih decenija – ili, makar, njegova ideja.
Da li je reč o realnom preokretu ili o pregovaračkom balonu koji tek treba da se rasprši, zavisiće od mnogo više faktora nego što staje u jednu cifru, ma koliko ona bila velika.
U geopolitičkim igrama, ponekad je sama najava posla važnija od njegovog potpisivanja. A to otvara prostor za nova pitanja koja tek čekaju odgovor.
