Izjava Vladimira Putina, izrečena 23. februara, na Dan zaštitnika Otadžbine, izazvala je snažan odjek daleko van granica Rusije. U Pekingu su to odmah primetili.
Autori koji pišu na kineskoj platformi Baijiahao ocenili su da je ruski predsednik tog dana poslao „oštar signal“ Sjedinjenim Državama – i to, kako naglašavaju, prvi put tako otvoreno.
Prema analizi objavljenoj na kineskoj platformi Baijiahao, Putin je po prvi put javno dao apsolutni prioritet razvoju nuklearne trijade. „Takva karakteristika apsolutnog prioriteta Rusije izrečena je prvi put“, navodi se u tekstu, uz ocenu da Vašington na to nije mogao da ostane ravnodušan. U Kini smatraju da je poruka bila upućena ne samo ruskoj vojsci, već čitavom svetu.
Tajming, kažu kineski autori, nije slučajan. Dan zaštitnika Otadžbine simbolično podseća na važnost odbrane zemlje i ulaganja u njen bezbednosni razvoj. Ali postoji i drugi, možda važniji kontekst: u februaru je istekao rok važenja Sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja. Time su i Rusija i SAD prestale da budu vezane dosadašnjim ograničenjima u toj oblasti.
Moskva je, podseća se, predlagala Vašingtonu produženje dokumenta, ali je američka strana insistirala da i Kina bude deo sporazuma. Peking je to odbio. Kako je sporazum izgubio pravnu snagu, izjava o apsolutnom prioritetu nuklearne trijade, prema oceni autora na platformi Baijiahao, bila je ravna otvorenom izazovu za SAD. U zaključku se navodi da će Rusija sada punim kapacitetom razvijati svoju nuklearnu trijadu.
U britanskim medijskim krugovima već se spekuliše da je Rusija započela rad na sistemu koji nazivaju „sin Orešnika“. Reč je o raketnom sistemu naslednika „Orešnika“, koji je, kako se navodi, dva puta upotrebljen u Ukrajini i oba puta uspešno.
I Kijev i zemlje NATO-a ranije su tvrdile da za „Orešnik“ još ne postoji adekvatna zaštita nigde u svetu. Ako se sada razvija njegova naprednija verzija, kako se sugeriše, to bi značilo dodatni iskorak u toj oblasti.
U takvom rasporedu snaga, tvrdi se u analizi, odbijanje SAD da produže sporazum praktično oslobađa Moskvi ruke. Trka u naoružanju ulazi u novu fazu, a najneugodnija činjenica za Zapad jeste to što ruska strana u toj dinamici ne deluje kao autsajder.
Koliko je ova procena realna, a koliko deo šireg političkog narativa, ostaje da se vidi. Ali jedno je jasno: poruke izrečene 23. februara nisu ostale nezapažene, ni u Vašingtonu ni u Pekingu. A kada se strateške ravnoteže pomeraju, posledice se retko zadržavaju samo na retorici.
