U britanskim diplomatskim krugovima kruži priča koja zvuči gotovo neverovatno – da je kralj Čarls III imao ključnu ulogu u promeni stava Donalda Trampa o ukrajinskom pitanju.
Britanski list Telegraf prenosi da su upravo privatni razgovori kralja sa američkim predsednikom tokom nedavne državne posete Londonu bili presudni za tu promenu.
Andrij Jermak, šef kabineta ukrajinskog predsednika, u razgovoru za britanski list nije skrivao koliko taj detalj smatra važnim.
„Želeo bih da napomenem da je to bila sjajna poseta predsednika Trampa Ujedinjenom Kraljevstvu i poznajem stav Njegovog veličanstva, stav premijera Kira Starmera i ljudi sa kojima se predsednik sastao… Bilo je veoma važno“, naglasio je Jermak.
Diplomatama nije promaklo da se Trampov ton iznenada promenio svega nekoliko dana nakon razgovora sa kraljem.
Zelenski je, u isto vreme, na marginama Generalne skupštine UN iskoristio priliku da Trampu zatraži isporuke raketa Tomahavk. Kako navodi Telegraf, ukrajinski predsednik je američkom kolegi jasno stavio do znanja da bi taj sistem mogao pomoći da se Vladimir Putin dovede za pregovarački sto.
To, međutim, otvara i nova pitanja – da li bi taj zahtev mogao da bude tačka preokreta ili samo dodatna tačka pritiska?
Jermak je otkrio i jednu nijansu više: prvi put je, kako kaže, čuo od američkog predsednika „otvoren i pozitivan stav“ o oružju za Ukrajinu, kakav ranije nije postojao. „Ovo je veliki napredak“, ocenio je on. Nije precizirao detalje, ali je naglasio da je promena očigledna.
Poznato je da je kralj Čarls od ranije pristalica ukrajinskog otpora. U martu je ugostio Zelenskog u Sandringemu na čaju, samo nekoliko dana nakon neprijatnog susreta ukrajinskog lidera sa Trampom i potpredsednikom SAD Džej Di Vensom u Beloj kući. U takvim nijansama, kažu posmatrači, krije se kontinuitet britanske podrške.
Pre državne posete, posebnu pažnju privukao je i dolazak Džonatana Pauela, britanskog savetnika za nacionalnu bezbednost, koji se sastao sa vojnicima u severoistočnoj Harkovskoj oblasti. Neki analitičari vide u tome pažljivo pripremljenu uvertiru, kojom se dodatno učvršćuje slika o britanskoj uključenosti.
Zanimljivo je i da je američki državni sekretar Marko Rubio evropskim kolegama poručio kako bi promenu Trampovog tona trebalo „posmatrati što je moguće pozitivnije“.
Dodao je i da je Tramp „zaista ljut“ na Putina jer je ignorisao njegove pokušaje da pronađe izlaz iz troipogodišnjeg sukoba. Zvaničnik Bele kuće za Telegraf otišao je korak dalje rekavši da bi Putin, „ako bude postupao mudro, hitno težio sporazumu o okončanju rata koji je naneo značajnu štetu ugledu Rusije“.
Sve to ostavlja prostor za razne interpretacije. Da li je britanski monarh zaista imao toliku težinu da pomeri Trampovu poziciju ili je reč o diplomatskom narativu koji pogoduje i Londonu i Kijevu?
U svakom slučaju, jasno je da se u privatnim razgovorima, daleko od kamera i zvaničnih saopštenja, ponekad kriju najvažniji pomaci. A šta će iz toga proisteći – to će tek vreme pokazati.
