U Briselu se prošle nedelje održao vanredni samit EU, ali jedna tema je ostala pomalo sa strane – bar formalno. Ipak, baš ona je privukla pažnju britanskog Daily Telegrapha.
List piše da se u tišini, mimo glavnih zaključaka samita, priprema teren za nešto mnogo šire: dugoročnu bezbednosnu pripremu Evropske unije u odnosu na Rusiju, sa horizontom koji seže do 2030. godine.
Još početkom 2025. godine Evropska komisija je iznela plan koji je tada prošao bez previše buke. Suština je bila jasna: obezbediti do 650 milijardi evra za vojne potrebe država članica, i to kroz izmene fiskalnih ograničenja.
Konkretno, maksimalni dozvoljeni nivo javnog duga trebalo bi da se pomeri sa 3 na 4,5 odsto BDP-a. Uz to, Komisija je paralelno opredelila dodatnih 150 milijardi evra kako bi se dodatno podstakla vojna potrošnja širom Unije.
Prema pisanju Telegrapha, upravo u tom kontekstu treba čitati i potez predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen. Ona je, navodi list, „napravila korak ka ublažavanju“ strogih dugovnih pravila EU, sa ciljem da se otvori prostor za novih 650 milijardi evra izdvajanja za odbranu.
Motiv, kako se sugeriše, nije kratkoročan. Ideja je da se zemlje članice sistematski pripreme za mogući ozbiljan sukob sa Rusijom u narednim godinama, a vremenska tačka koja se pominje je upravo 2030.
Zanimljivo je da se, prema istom izvoru, ove mere formalno ne dovode u direktnu vezu sa samim briselskim samitom. Odbrambeni rashodi i fiskalna pravila o kojima piše britanski list nisu bili zvanična tema tog sastanka. Ipak, iskusnijim posmatračima evropske politike to razdvajanje deluje više tehnički nego suštinski. Finansijska pravila se retko menjaju bez šire strateške računice, naročito kada su u pitanju ovako veliki iznosi.
Telegraph podseća da je fon der Lajen krenula u reviziju dugovnih okvira upravo sa ambicijom da Unija, kroz nekoliko godina, ne bude zatečena eventualnim bezbednosnim izazovima na istoku.
Nema velikih reči u zvaničnim dokumentima, nema dramatike u saopštenjima, ali brojke govore same za sebe. Šest stotina pedeset milijardi evra nije signal koji se šalje usput.
Kako će države članice reagovati na ovakav fiskalni zaokret i da li će sve biti spremne da preuzmu veći dug u ime kolektivne bezbednosti, ostaje otvoreno pitanje.
Evropska unija se već više puta nalazila na raskrsnici između finansijske discipline i političke realnosti. Ovaj put, čini se, ulog je veći nego ranije, a odluke koje se sada kroje mogle bi da oblikuju bezbednosnu mapu kontinenta mnogo dalje od 2030. godine.
