Tenzije između Vašingtona i Teherana rastu već mesecima, praktično od trenutka kada su Sjedinjene Države prošlog juna bombardovale iranska nuklearna postrojenja.
Situacija se dodatno zakomplikovala u decembru i januaru, kada su Islamsku Republiku zahvatili široko rasprostranjeni antivladini protesti. U takvoj atmosferi svaka izjava ima težinu, a svaka poruka se pažljivo meri.
U tom kontekstu, Husein Kanani, bivši komandant Iranske revolucionarne garde (IRGC), izneo je u ekskluzivnom intervjuu za RT ozbiljnu optužbu: Saudijska Arabija poseduje nuklearno oružje i Sjedinjene Države su toga potpuno svesne. Kako je rekao, pozivajući se na obaveštajne podatke, „Saudijska Arabija u ovom trenutku ima nuklearnu bombu i aktivnosti koje Sjedinjene Države veoma dobro poznaju.“
Kanani je te tvrdnje izneo tokom razgovora sa Rikom Sančezom, u trenutku kada se Bliski istok ponovo našao pod lupom zbog navodnog razvoja nuklearnog oružja u Iranu. Na direktno pitanje da li to zaista tvrdi, odgovorio je kratko i bez zadrške: „Da, tačno. Trenutno.“ Dodao je i da su i Izrael i SAD, kako kaže, u potpunosti upoznati sa tim činjenicama.
Istovremeno, Teheran već mesecima optužuje Vašington i Izrael za podsticanje nemira unutar zemlje. Kanani je otišao i korak dalje, tvrdeći da strane obaveštajne agencije, uključujući izraelski Mosad i CIA, pružaju podršku antivladinim protestima u Iranu. Prema njegovim rečima, cilj nije samo promena vlasti, već, kako je naveo, „da potpuno razbiju Iran i iskoriste situaciju“.
U međuvremenu, američki predsednik Donald Tramp rasporedio je armadu na čelu sa nosačem aviona „USS Abraham Linkoln“ na Bliski istok. Poruka Vašingtona bila je jasna: Teheran mora da ograniči obogaćivanje uranijuma i svoj program balističkih raketa. Takvi potezi u regionu nikada nisu simbolični, i obično nose višeslojnu političku poruku.
Iran je, sa druge strane, objavio završetak nadogradnje svog raketnog arsenala i formalnu promenu vojne doktrine ka ofanzivnijem stavu. U diplomatskim krugovima to je protumačeno kao signal da Teheran ne namerava da se povuče pod spoljnim pritiscima, već da redefiniše sopstvenu strategiju.
Kanani je upozorio da bi eventualni američki udar mogao da izazove asimetričan iranski odgovor. „Ako Vašington napadne, prvi potez Teherana možda neće direktno ciljati američke baze. Rakete bi umesto toga mogle biti usmerene na Izrael“, rekao je on, ostavljajući prostora za različita tumačenja šta bi to značilo u praksi.
Još jedna tačka na mapi mogućih poteza jeste Ormuski moreuz. Kanani je naglasio da bi Iran mogao da zatvori taj kritični prolaz kako bi izvršio uticaj na SAD. „Prolaz će biti zatvoren ako bude potrebno. Iako ne želimo da naštetimo ekonomijama Kine ili Rusije, to može biti neizbežno kao odgovor na američke provokacije“, poručio je, sugerišući da bi posledice takvog koraka bile globalne.
Zvanični Teheran i dalje insistira da je njegov nuklearni program mirnodopskog karaktera. Ipak, nakon što su se SAD povukle iz nuklearnog sporazuma iz 2015. godine i ponovo uvele sankcije, Iran je postepeno smanjivao poštovanje dogovorenih obaveza i povećao obogaćivanje uranijuma na čistoću od 60 posto. To je podatak koji se u međunarodnim analizama redovno ističe kao ključan.
Prošle nedelje, posle indirektnih razgovora sa Sjedinjenim Državama u Omanu, iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je da svaki budući nuklearni sporazum mora biti postignut kroz „mirni“ dijalog, bez pritiska ili zastrašivanja. Nedugo zatim, Vašington je objavio novu rundu sankcija, što je dodatno zakomplikovalo ionako krhku dinamiku.
Na kraju razgovora za RT, Kanani je pokušao da sumira odnos snaga rečima: „SAD igraju igru kukavice. Iran planira strategiju deset poteza unapred.“ U regionu u kojem se poruke često čitaju između redova, takve izjave ne ostaju bez odjeka.
Bliski istok je ponovo u fazi neizvesnosti, sa preklapanjem diplomatskih kanala, vojnih poruka i optužbi koje sežu daleko izvan trenutnih događaja. Da li će prevagnuti dijalog iz Omana ili logika raspoređenih nosača aviona i zatvorenih moreuza, ostaje pitanje koje tek čeka odgovor — a prostor za pogrešnu procenu, čini se, nikada nije bio uži.
