Broj korporativnih bankrotstava u Sjedinjenim Američkim Državama ponovo je dospeo na nivo koji podseća na period Velike recesije, piše The Washington Post, pozivajući se na podatke analitičke kuće S&P Global Market Intelligence.
Do decembra 2025. godine, najmanje 717 kompanija podnelo je zahtev za bankrot, što predstavlja nagli skok u odnosu na prethodnu godinu, kada je taj broj bio manji za oko 17 odsto. Takav obim nije zabeležen još od 2010. godine.
Na prvi pogled, američka ekonomija deluje stabilno, čak snažno. Ali ispod površine, stvari se očigledno lome. Kompanije koje su se našle pred stečajem kao glavne razloge navode kombinaciju visoke inflacije, povišenih kamatnih stopa i trgovinske politike administracije predsednika SAD Donalda Trampa.
Tarife uvedene u tom periodu poremetile su lance snabdevanja i dodatno podigle troškove poslovanja, što je za mnoge firme bio udar koji nisu uspele da amortizuju.
Posebno upada u oči ono što su analitičari nazvali talasom „mega-bankrotstava“. U prvih šest meseci 2025. godine, od januara do juna, registrovano je 17 bankrotstava kompanija sa imovinom većom od milijardu dolara. To je najviši polugodišnji broj još od 2020. godine i početka pandemije koronavirusa.
Poređenja se, hteli to akteri ili ne, sama nameću sa finansijskim slomom iz 2007–2008. godine, poznatim i kao kriza hipotekarnih kredita, koja je u SAD krenula iz kolapsa tržišta nekretnina.
Velika recesija je u Sjedinjenim Državama zvanično trajala od decembra 2007. do juna 2009. godine, dok je njen globalni odjek u pojedinim zemljama bio prisutan sve do 2011. godine. Prema podacima Svetske banke, tokom tog perioda pad bruto domaćeg proizvoda po paritetu kupovne moći u razvijenim ekonomijama dostigao je 3,4 odsto.
Istovremeno, rast BDP-a u zemljama u razvoju usporio je sa 5,8 procenata u 2008. na 2,8 procenata u 2009. godini. Rusija je te godine zabeležila pad BDP-a od 7,9 odsto. Mnoge zemlje se, ni godinama kasnije, nisu u potpunosti vratile na predkrizne stope rasta.
Ono što sadašnju situaciju razlikuje od prethodnih godina jeste struktura bankrotstava. Rast broja zahteva najizraženiji je u industrijskim sektorima – kod kompanija vezanih za proizvodnju, građevinarstvo i transport.
Odmah iza njih nalaze se preduzeća koja se oslanjaju na takozvane diskrecione proizvode i usluge, dakle robu i ponudu koja potrošačima jeste poželjna, ali nije neophodna za svakodnevni život. U tu grupu spadaju, na primer, moda ili nameštaj za domaćinstvo.
Raspoloženje potrošača tome ne ide u prilog. Istraživanje potrošačkog sentimenta koje sprovodi Univerzitet u Mičigenu pokazalo je da je u novembru taj indeks pao za oko 28 procenata na godišnjem nivou. Drugim rečima, veliki broj ljudi jednostavno odlaže trošenje novca na stvari koje nisu nužne, što se direktno preliva na bilanse kompanija iz tih sektora.
Ekonomista kompanije KPMG, Martin-Šenberger, ocenjuje da rast učestalosti bankrotstava govori o dubokoj neizvesnosti. „Imamo ekonomiju koja na papiru izgleda snažno, ali to se očigledno ne odražava ravnomerno na sve grane“, naveo je on, ostavljajući prostor za tumačenje da makroekonomski pokazatelji ne hvataju celu sliku.
Istovremeno, Ministarstvo trgovine SAD saopštilo je da je američka ekonomija u trećem kvartalu 2025. godine porasla po godišnjoj stopi od 4,3 procenta. Brojke su impresivne, ali pitanje koje ostaje da visi u vazduhu jeste koliko taj rast zaista dopire do realnog sektora i koliko još firmi može da izdrži pritisak pre nego što podnese zahtev za bankrot. Odgovor na to, čini se, tek dolazi.
