Cena „crvenog zlata” u otkupu ovog leta otišla je u nebesa. Hladnjačari maline plaćaju od 350 do 400 dinara po kilogramu i to odmah naruke ceo iznos.
Ovo, istina, važi za malinu prve i ekstrakategorije. Ona organska dostiže još veću cenu – 450 dinara po kilogramu.
Tako dobru otkupnu cenu malinari ne pamte. Dobijaju ovih dana po kilogramu u proseku više od tri evra, pa i 3,5. To je dvostruko više od inače dobre cene koju su postizali ranijih godina. Šta je razlog? Pa tržište. Rod je manji ne samo kod nas, već i u drugim zemljama koje su malinarske velesile što je automatski dovelo do rasta cena.
Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara potvrđuje da je cena dobra, ali je problem to što je prinos mali. Zato, uprkos tome što će proizvođači dobiti i 3,5 evra po kilogramu, ukupna zarada im ni izbliza nije tako enormna. Jer, umesto 15 tona po hektaru prinos će biti znatno manji, možda i prepolovljen.
„Ovaj poslednji tropski talas je dotukao malinu. Plod gori, kao i lišće, biljke su dehidrirane, a plodovi sve manji. Umesto da imaju 10 do 15 grama sada teže tek nekoliko grama. Ako ne padne kiša mi smo berbu završili, jer nećemo imati šta da uberemo. Džaba će nam biti cena i od hiljadu dinara po kilogramu ako maline nema”, objašnjava Radović.
Dodaje da nije samo vrućina bila pogubna za ovogodišnji rod. Prvo je februar bio topao, pa je bilo mraza i snega u aprilu, a kao šlag na tortu i grad je pogodio neka sela u ivanjičkom, požeškom i ariljskom kraju, tradicionalnim malinarskim regionima.
Pre tropskog talasa procenjivano je da će rod biti manji od 40 do 50 odsto, a posle ovih vrućina, kada u selu Prilike kod Ivanjice beru malinu na 38 stepeni u hladu, rod može da bude i 60 odsto manji od prosečnog.
Malinari su, kaže, najzad zadovoljni odnosom države prema njima, naročito ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića. Otkako je krenula berba pre dvadesetak dana tri puta ih je obišao. Država je obezbedila rakete za protivgradnu zaštitu, dvostruko veće količine nego pre četiri, pet godina.
Poslednjih dana na području Arilja i Ivanjice ispaljeno je više od hiljadu raketa što je smanjilo štetu od grada, ali ima i sela koja su stradala, gde proizvođači nemaju šta da uberu. Nekada je država, navodi on, obezbeđivala 9.000 raketa godišnje, a sada 19.000.
Dodatno, država će dati podsticaje za nabavku kvalitetnog, sertifikovanog sadnog materijala i to čak 90 odsto vrednosti kupovine što znači da će platiti nove sadnice.
Predrag Oreščanin, potpredsednik Udruženja hladnjačara, kaže da je ovogodišnja cena nezabeleženo visoka i iznenađujuća i za same proizvođače koji ih pitaju da li će imati da im plate toliko.
„Rod malina podbacio je na celoj severnoj polulopti, u Americi, Poljskoj, Ukrajini. Procenjujemo da će u Srbiji biti manji 30 do 40 odsto. Svaki vreo dan smanjuje rod”, navodi Oreščanin.
Uprkos tome što je cena izuzetno visoka malina se odmah isplaćuje.
„Hladnjačari nemaju izbora. Možemo da kupimo ili da ne kupimo. Plaćamo tri i više evra po kilogramu uprkos tome što nemamo ugovore za izvoz sa stranim kupcima koji će nam omogućiti da njima prodamo voće po višoj ceni. Ali to je rizik posla. Kad je cena niska proizvođačima su krivi hladnjačari, a kad je visoka onda kažu takvo je tržište”, objašnjava ovaj hladnjačar.
Problem malinarske proizvodnje je što je ona samo u malom procentu modernizovana, sa zalivnim sistemima i mrežama za zaštitu od grada, pa mnogo zavisi od vremenskih prilika. A to znači da je malo proizvođača koji se mogu pohvaliti prinosom od dvadesetak tona po hektaru.
U dobrim godinama, kao što je bila 2019, rodi stotinak hiljada tona maline i isto toliko se izveze. Prošle godine, koja ne važi za dobru u ovoj proizvodnji, rod je bio oko 90.000 tona.
(politika.rs)
