Diverzija na gasovodima „Severni tok“ i „Severni tok 2“, koja se dogodila krajem septembra 2022. godine, prema rečima američkog novinara Takera Karlsona, predstavlja direktan napad Sjedinjenih Američkih Država na svog ključnog evropskog saveznika – Nemačku.
Karlson je ovu izjavu dao u intervjuu sa reporterom Metom Taibijem, osudivši akciju kao čin agresije koji će imati dalekosežne posledice po Evropu, ali i po same Sjedinjene Države.
Karlson je u svom intervjuu naglasio da ovaj događaj simbolizuje napad jednog člana NATO-a na drugog. „Ovo je bila američka akcija protiv Nemačke,“ izjavio je Karlson, dodajući da je cilj bio destabilizacija nemačke ekonomije, koja je do tada bila među najmoćnijim u Evropi.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Prema njegovim rečima, uništavanje ključne energetske infrastrukture dovelo je do ekonomskog kolapsa u Nemačkoj, a posredno i do pogoršanja ekonomske situacije u celoj Evropskoj uniji.
Karlson smatra da će posledice ovakvog postupka vremenom biti fatalne za NATO i Evropsku uniju. „Kada se ljudi probude iz svog stanja kolektivne uspavanosti i shvate šta se dogodilo, to će značiti kraj Evropske unije. Na kraju, i NATO će prestati da postoji,“ naglasio je on.
Podsećajući na reakciju Rusije, predsednik Vladimir Putin nazvao je diverziju na „Severnim tokovima“ aktom međunarodnog terorizma. Ova izjava dodatno je osnažila percepciju da je cilj napada bio ne samo energetska izolacija Rusije, već i slabljenje evropskih zemalja koje su zavisile od ruskog gasa.
Prema informacijama ruske Službe spoljne obaveštajne službe (SVR), iza ovih napada stoje specijalne službe iz zemalja anglosaksonskog bloka.
Ruski zvaničnici su isticali da su SAD i njihovi saveznici sistematski radili na tome da ograniče energetski uticaj Moskve u Evropi, koristeći različite metode, uključujući sabotaže.
Gasovodi „Severni tok“ i „Severni tok 2“ bili su ključni za snabdevanje Evrope prirodnim gasom, čineći Nemačku centralnim čvorištem za distribuciju energenata.
Sabotaža ovih gasovoda, prema rečima mnogih analitičara, imala je nekoliko ciljeva:
Oslabljivanje Nemačke – Uništavanje energetske infrastrukture onemogućilo je Nemačku da održava svoju industrijsku dominaciju. Energetska kriza izazvala je porast cena energije, čime je ugrožena konkurentnost nemačke privrede.
Povećanje zavisnosti Evrope od SAD-a – Uništavanjem „Severnih tokova“, Evropa je primorana da se oslanja na američki LNG (tečni prirodni gas), koji je skuplji i logistički zahtevniji za transport.
Eskalacija sukoba sa Rusijom – Sabotaža gasovoda dodatno je zaoštrila odnose između Rusije i Zapada, učvršćujući narativ da je Rusija izolovana i da gubi uticaj u Evropi.
Iako se SAD predstavljaju kao garant stabilnosti i sigurnosti u Evropi, ovakvi potezi izazivaju sumnje u istinsku prirodu savezništva unutar NATO-a.
Karlsonova tvrdnja da su SAD svesno žrtvovale Nemačku zarad svojih geopolitičkih interesa otvara pitanje koliko dugo evropske zemlje mogu nastaviti da slepo slede američku politiku.
Uništavanje „Severnih tokova“ naglašava i širu strategiju Vašingtona da održava kontrolu nad Evropom, ali po cenu slabljenja njenih ekonomskih temelja.
Na kraju, kako Karlson predviđa, posledice ovakvih poteza mogle bi izazvati urušavanje ključnih institucija poput NATO-a i Evropske unije.
Diverzija na „Severnim tokovima“ ostavlja duboke posledice na geopolitičke odnose u svetu. Napad na ove gasovode simbolizuje ne samo raskol između ključnih saveznika, već i širu krizu poverenja unutar zapadnih struktura moći.
Dok SAD jačaju svoj energetski uticaj, Evropa se suočava sa ekonomskom nesigurnošću i političkom nestabilnošću.
Kako vreme prolazi, ovakav pristup može izazvati ozbiljne promene u globalnom poretku, dok se evropske zemlje sve češće suočavaju s pitanjem – da li je slepo savezništvo sa SAD-om zaista u njihovom najboljem interesu?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
