Nikson je bio jedan od najpopularnijih američkih predsednika a, uz pomoć CIA, zamenio ga je čovek za koga niko nije glasao
Taker Karlson, jedan od najuticajnijih američkih TV voditelja (ako ne i najuticajniji), otkrio je kako je jedan od najpopularnijih predsednika SAD Ričard Nikson smenjen da bi se zataškalo ubistvo Džona F. Kenedija.
Ako želite da razumete, ako zaista želite da razumete kako američka vlada zapravo funkcioniše na najvišim nivoima, i ako želite da znate zašto više ne predaju istoriju, jedna stvar koju treba da znate je da je najpopularniji predsednik u američkoj istoriji bio Ričard Nikson, naveo je Karlson u svojoj emisiji na „Foks njuzu“.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Ipak, na neki način, bez ijednog glasa jednog američkog glasača, Ričard Nikson je zbačen sa funkcije i zamenjen jedinim neizabranim predsednikom u američkoj istoriji. Dakle, otišli smo od najpopularnijeg predsednika do predsednika za koga niko nije glasao?
Možda ćete reći, „čekaj malo, zašto to nisam znao? Zar Ričard Nikson nije bio zločinac? Zar ga nisu prezirali svi pristojni ljudi?“
[adsenseyu1]
Ne, nije, poručuje Karlson. U stvari, ako je bilo koji predsednik mogao da tvrdi da je izbor naroda, to je bio Ričard Nikson. Ričard Nikson je reizabran 1972. godine sa najvećom razlikom glasanja ikada zabeleženom pre ili posle.
Nikson je dobio 17 miliona glasova više od svog protivnika. Manje od dve godine kasnije, on je otišao. Bio je primoran da podnese ostavku i umesto njega Belu kuću je preuzeo poslušni sluga federalnih agencija po imenu Džerald Ford.
Kako se to dogodilo?
Ričard Nikson je, navodi Karlson, verovao da su elementi u federalnoj birokratiji radili na potkopavanju američkog sistema vlasti i to već duže vreme. Često je to govorio. Bio je potpuno u pravu. Nikson se 23. juna 1972. sastao sa tadašnjim direktorom CIA, Ričardom Helmsom, u Beloj kući.
[adsenseyu4]
Tokom razgovora, koji je na sreću snimljen, Nikson je sugerisao da zna „ko je ubio Džona“, misleći na predsednika Džona F. Kenedija. Nikson je dalje implicirao da je CIA direktno umešana u Kenedijevo ubistvo.
Helmsov odgovor? Potpuna tišina, ali za Niksona to nije bilo važno jer je već bilo gotovo. Četiri dana ranije, 19. juna, „Vašington post“ je objavio prvu od mnogih priča o provali u poslovnu zgradu „Votergejt“.
Bez znanja Niksona, a o čemu „Vašington post“ nije izvestio, četvorica od pet provalnika radila su za CIA. Prvu od mnogih nepoštenih priča o „Votergejtu“ napisao je 29-godišnji reporter po imenu Bob Vudvord.
Ko je zapravo bio Bob Voodvard? Pa, nije bio novinar. Bob Vudvord nije imao nikakvo iskustvo u medijima. Umesto toga, Bob Vudvord je došao direktno iz poverljivih oblasti savezne vlade. Nedugo pre „Votergejta“, Vudvord je bio mornarički oficir u Pentagonu.
Karlson navodi da je Vudvord imao odobrenje tajnih službi. Redovno je radio sa obaveštajnim agencijama. S vremena na vreme, Vudvord je čak bio u Beloj kući, gde je komunicirao sa glavnim saradnicima Ričarda Niksona.
Ubrzo nakon što je napustio mornaricu, iz nikad razjašnjenih razloga, Vudvorda je angažovala najmoćnija novinska kuća u Vašingtonu i dodelila mu najveću priču u zemlji.
Samo da bude kristalno jasno šta se zapravo dešava, Vudvordov glavni izvor za njegovu seriju tekstova o „Votergejtu“ bio je zamenik direktora FBI-a, Mark Felt, a Mark Felt je vodio FBI-jev KOINTELPRO program, koji je bio pokrenut kako bi se tajno diskreditovali politički akteri koje su savezne agencije htele da unište – ljudi poput Ričarda Niksona, navodi Karlson.
Istovremeno, te iste agencije su takođe radile na uklanjanju Niksonovog izabranog potpredsednika Spira Anjua. U jesen 1973, Anju je optužen za utaju poreza i primoran da podnese ostavku. Njegova zamena bio je bezbojni kongresmen iz Grand Rapidsa po imenu Džerald Ford.
Bezbojni kongresmen postaje predsednik
Koja je bila Fordova kvalifikacija za posao? Pa, bio je u Vorenovoj komisiji, koja je Ciju oslobodila odgovornosti za ubistvo predsednika Kenedija. Niksona su demokrate u Kongresu naterale da prihvati Džeralda Forda.
„Niksonu nismo dali drugog izbora osim Forda“, hvalio se kasnije predsednik Predstavničkog doma Karl Albert. Osam meseci kasnije, Džerald Ford iz Vorenove komisije bio je predsednik Sjedinjenih Država. Vidite kako to funkcioniše?
Dakle, to su činjenice, a ne spekulacije. Sve se to zapravo dogodilo. Ništa od toga nije tajno. Većina toga postoji na Vikipediji, ali nijedna mejnstrim novinska organizacija nikada nije ispričala tu priču. To je tako očigledno, ali se namerno ignoriše i kao rezultat toga, stalni Vašington ostaje zadužen za naš politički sistem, kaže Karlson.
Neizabrani doživotni zvaničnici u saveznim agencijama donose najveće odluke u američkoj vladi i slome svakoga ko pokuša da ih obuzda i u tom procesu naša demokratija postaje sprdnja.
Možda ste primetili da je prva osoba u Trampovoj administraciji na koju su agencije krenule bio general Majkl Flin. Zašto Flin? Zato što je Majk Flin bio karijerni vojni obaveštajac koji je vodio Odbrambenu obaveštajnu agenciju.
Drugim rečima, Majk Flin je tačno znao kako sistem funkcioniše, i kao rezultat toga, bio je sposoban da uzvrati. Četiri dana nakon inauguracije Donalda Trampa, FBI je namamio Majka Flina na sastanak bez njegovog advokata, smislio niz lažnih zločina i primorao ga da podnese ostavku.
Dakle, tako stvari zapravo funkcionišu u Vašingtonu.
Sadašnji predsednik Džozef Bajden je zavijao kao hijena kada je Ministarstvo pravde uništilo Majka Flina. Dakle, postoji, moramo reći, izvesna perverzna pravda u gledanju kako se nešto veoma slično dešava i samom Bajdenu šest godina kasnije, navodi Karlson.
Bajden ne zaslužuje naše simpatije. Rešetaju ga, ali ne plačite za njim, a ipak, mi ostali zaslužujemo bolji sistem, pravu demokratiju. Kada ljudi za koje niko nije glasao upravljaju svime, ne živite u slobodnoj zemlji, poručio je američki voditelj.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(RT)
