Nemačka i Francuska se slažu po pitanju kreiranja evropske armije. Merkelova i Makron se takođe slažu da bi EU trebala “bliže“ da radi sa zemljama porekla migranata.
I nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron su predstavili svoje planove za reformu Evropske unije. Iako postoje mnogi aspekti u kojima se ova dva lidera slažu, takođe postoje i neke fundamentalne razlike. Najznačajnija od njih je sporazum o kreiranju Evropske armije, kreiranju Monetarnog fonda EU, i olakšanju imigracija.
[adsenseyu1]
Angela Merkel i Emanuel Makron predložili su dve verzije reforme EU. O ova dva plana bi trebalo da se raspravlja na narednom samitu EU krajem juna.
Oboje se slažu da je neophodno reafirmisati granične kontrole i saradnju u migracionim politikama. Oba plana imaju za cilj da granične sile u Evropi pretvore u potpuno operativnu graničnu policiju koja će, tokom vremena, moći procesuirati zahteve za azil.
Merkelova i Makron se takođe slažu da bi EU trabala “bliže“ da radi sa zemljama porekla migranata, posebno zato što izbeglice obično odbacuju svoje zvanične identitete, tako da granični službenici EU ne znaju iz koje zemlje oni dolaze.
Ova dva lidera takođe predlažu bližu saradnju sa državama koje okružuju EU i napominju da u Evropi mora biti više legalnih azilanata kako bi se borili protiv “ilegalne migracije.“
Paralelno sa više prozaičnim pitanjima koja se tiču migracije, primetan je predlog za smanjenje moći Evropske komisije (EK). Kao konkretnu meru, kancelarka i predsednik nameravaju da smanje broj evropskih komesara. Međutim, njih dvoje se ne mogu složiti oko toga koliko ljudi da odstrane: dok Makron želi da prepolovi trenutni broj, Merkelova nejasno govori o “manje nego ranije.“
Nemačka kancelarka je takođe predložila novi mehanizam za izbor predsednika Evropske komisije, koji bi uključivao spisak evropskih kandidata koji se nadmeću međusobno. Makron je izrazio skeptičan stav po pitanju ovog predloga.
Oboje se zalažu za kreiranje Evropske armije – projekat o kom se dugo raspravlja u EU. Prema Makronovim rečima, evropske vojne snage bi se angažovale u agresivnim vojnim operacijama u inostranstvu, dok se Merkelova protivi ovoj ideji, sugerišući da bi bila dovoljna samo odbrana evropskog kontinenta.
Pored toga, Merkelova se zalaže za to da Nemačka ima mesto u EU i Savetu bezbednosti UN-a (Nemačka nije stalni član Saveta bezbednosti), dok se Makron, kao predsednik države sa ovom moći protivi tome. Nemačka kancelarka je predložila kreiranje Evropskog saveta bezbednosti, što bi omogućilo EU da igra proaktivniju ulogu u spoljnim poslovima.
Makron je sugerisao da bi povećani doprisnosi članstva mogli doprineti rešavanju trenutne ekonomske krize u EU, zajedno sa predlogom za porez na dobit preduzeća širom EU. To bi znatno opteretilo i Nemačku i najslabije države u EU, i učešće u EU učinilo manje interesantnim za zemlje koje su potencijalno zainteresovane za pridruživanje bloku.
Nemačka alternativa uključuje i sofisticiraniji pristup, koji uključuje kreiranje Evropskog monetarnog fonda koji bi mogao “drastično smanjiti moć Evropske komisije.“
Merkelova takođe zagovara uspostavljanje novih investicionih fondova kao način finansiranja tehnoloških i naučnih inovacija, kao i osiguranje da se države razvijaju u sličnom ritmu. Međutim, plan ne objašnjava to ko bi obezbedio sredstava i na koji način.
Webtribune.rs
