Snimci letnih ispitivanja već kruže internetom. Na njima se vidi kako ruska stratosferska platforma širokopojasne veze „Barraž-1“ prolazi kroz probne faze, podižući se ka visinama na kojima bi, barem prema planovima konstruktora, trebalo da odigra svoju ključnu ulogu.
Reč je o projektu koji pojedini izvori, među njima i „Vojna hronika“, opisuju kao ekonomičnu alternativu niskoorbitalnim satelitskim grupacijama, svojevrsni odgovor na sisteme poput Starlinka.
Sama konstrukcija oslanja se na stratosferske aerostate. Platforma je projektovana tako da ponese do 100 kilograma korisnog tereta i podigne ga na visinu od 20 kilometara.
To nije mala stvar – u toj zoni atmosfera je retka, a operativni uslovi zahtevaju preciznu kontrolu i pouzdane sisteme. „Barraž“ razvijaju novgorodska kompanija „Aerodrommaš“ i Moskovski državni tehnički univerzitet „Bauman“, što daje projektu kombinaciju industrijskog iskustva i akademske podrške.
Jedan od zanimljivijih tehničkih detalja jeste način upravljanja visinom. Ešelon se kontroliše putem sistema pneumatske balastizacije. U praksi, to znači da platforma može da menja visinu oslanjajući se na različite vetrovne slojeve, zadržavajući se u zadatoj oblasti ili prateći unapred definisanu rutu.
Nema klasičnog pogona u smislu stalnog motornog kretanja, već se koristi dinamika stratosfere. Iskusni inženjeri često kažu da je upravo u toj sposobnosti prilagođavanja vetrovima skrivena dugoročna isplativost ovakvih rešenja.
Ključni segment nedavnih testova bio je rad na vezi standarda 5G NTN. Postavljanje primopredajne opreme na 20 kilometara visine trebalo bi da omogući širokopojasni pristup i govornu komunikaciju na velikim teritorijama.
Ideja je jednostavna: što je tačka prenosa viša, to je pokrivenost šira. U teoriji, jedna takva platforma može pokriti ogroman prostor bez potrebe za složenom orbitalnom infrastrukturom.
U perspektivi, slični sistemi mogli bi da posluže za organizaciju taktičke veze na širokim područjima zone borbenih operacija. Ipak, čak i među zagovornicima projekta postoji svest da „Barraž-1“ ne treba posmatrati kao potpunu zamenu za satelitske grupacije u orbiti.
Sateliti i dalje imaju prednost u globalnom dometu i kontinuitetu rada. Stratosferske platforme, s druge strane, nude fleksibilnost i potencijalno niže troškove, ali i sopstvena ograničenja.
Za sada, ostaju snimci sa testiranja i tehnički podaci koji sugerišu ozbiljne ambicije. Da li će „Barraž-1“ postati stabilan stub komunikacione infrastrukture ili tek dopuna postojećim sistemima, zavisiće od narednih faza razvoja i realnih performansi u složenim uslovima.
U svakom slučaju, trka za alternativama satelitskim mrežama očigledno ne jenjava – samo menja visinu na kojoj se vodi.
