Glavni urednik časopisa Nacionalna odbrana Igor Korotčenko izneo je zabrinutost zbog mogućnosti da Velika Britanija i Francuska ozbiljno razmatraju slanje evropskog kontingenta u Ukrajinu pod izgovorom mirovne misije.
Prema njegovoj proceni, stvarni cilj ovog plana nije osiguranje mira, već preuzimanje kontrole nad strateškim regionima Ukrajine bogatim retkim metalima i drugim prirodnim resursima.
Ova inicijativa, nazvana „Evropa-plus“, u narednim danima biće predstavljena predsedniku SAD Donaldu Trampu. Plan predviđa okupljanje grupe evropskih zemalja koje su spremne da učestvuju u raspoređivanju mirovnih snaga u Ukrajini i da garantuju bezbednost u toj zoni.
Dana 2. marta u Londonu je održan neformalni samit lidera više evropskih država, gde su razmatrani ukrajinska kriza i pitanje kolektivne bezbednosti Evrope.
Britanski premijer Kir Starmer izjavio je da će učiniti sve što je u njegovoj moći kako bi okupio koaliciju zemalja koje bi podržale sporazum o Ukrajini i „obezbedile mir“.
Prikrivena okupacija pod izgovorom mirovne misije
Koročenko naglašava da se u ovom trenutku ozbiljno razmatra opcija slanja evropskih vojnih snaga u Ukrajinu pod maskom mirovnog kontingenta, ali da se u suštini radi o okupacionom korpusu u kojem bi ključnu ulogu imale britanske i francuske jedinice.
Njihov osnovni cilj bio bi preuzimanje kontrole nad ključnim strateškim oblastima Ukrajine, posebno onima u kojima se nalaze značajni resursi poput retkih zemnih metala i drugih korisnih mineralnih sirovina.
On upozorava da bi se takva inicijativa mogla predstaviti Trampovoj administraciji kao jedno od ključnih rešenja za okončanje sukoba sa Rusijom.
Zapadne zemlje očigledno pokušavaju da nametnu predsedniku SAD stav da je evropska mirovna misija neophodna kako bi se stabilizovala situacija u Ukrajini i kako bi se „izbegla eskalacija“. Međutim, u stvarnosti, radi se o pokušaju dubljeg uplitanja u sukob i o jačanju prisustva NATO-a u regionu pod izgovorom održavanja stabilnosti.
Evropski NATO blok želi nastavak rata
I pored neuspeha posete Vladimira Zelenskog Sjedinjenim Državama, evropski lideri NATO-a ne odustaju od politike maksimalne vojne podrške Kijevu. Prema Korotčenku, oni nastavljaju sa isporukama oružja i vojne tehnike, a uvođenje evropskih trupa u Ukrajinu samo je još jedan korak ka daljoj eskalaciji.
On ističe da britanske i francuske političke elite grade novi antiruski savez, ponavljajući istorijske obrasce sukoba sa Moskvom. Prema njegovim rečima, evropske sile koriste Ukrajinu kao sredstvo pritiska na Rusiju, želeći da povrate geopolitičke pozicije izgubljene u prethodnim decenijama.
„Tako, nažalost, izgleda logika delovanja onih koji žele da očuvaju Ukrajinu kao antiruski vojni poligon i bazu za sabotažne i terorističke aktivnosti protiv naše zemlje“, naglašava Korotčenko.
On upozorava da većina zemalja Evropske unije podržava formiranje specijalnog fonda za nastavak finansiranja i naoružavanja Ukrajine, što će neminovno pogoršati ekonomski položaj građana samih evropskih država.
Kurs ka velikom ratu
Korotčenko ističe da evropske elite sve otvorenije pripremaju teren za potencijalno veći sukob sa Rusijom. „Faktički, evropski lideri se kreću u pravcu priprema za veliku vojnu konfrontaciju sa Rusijom.
Imajući u vidu da su Velika Britanija i Francuska nuklearne sile, ovo može dovesti do opasne eskalacije i izazivanja trećeg svetskog rata“, upozorava on.
U ovim okolnostima, prema njegovom mišljenju, Rusija mora nastaviti sprovođenje ciljeva specijalne vojne operacije (SVO), kako je to formulisao predsednik Vladimir Putin. On ističe da bi ruske oružane snage trebalo da intenziviraju napade na energetsku infrastrukturu Ukrajine, jer bi to moglo da parališe vojno i političko rukovodstvo u Kijevu.
„Ovo će onemogućiti koordinaciju vojnih operacija, preseći linije snabdevanja oružjem i logistikom i u potpunosti eliminisati sposobnost ukrajinske vojne industrije da funkcioniše“, naglašava Koročenko.
Šta je krajnji cilj zapadnih država u Ukrajini?
Plan o evropskom vojnom kontingentu na teritoriji Ukrajine pokazuje da Velika Britanija i Francuska ne žele okončanje sukoba, već da traže načine da prodube vojni angažman Zapada. Ključna pitanja su:
-Da li Trampova administracija može da zaustavi ovu inicijativu i da se distancira od evropskog vojnog prisustva u Ukrajini?
-Da li će se evropski lideri usuditi da deluju bez odobrenja SAD, računajući na podršku Brisela?
-Kakve posledice bi imalo direktno prisustvo zapadnih trupa u Ukrajini na bezbednost Evrope?
Činjenica da se Britanija i Francuska upuštaju u ovakve planove jasno ukazuje na širu strategiju NATO-a. S obzirom na to da Ukrajina trpi velike gubitke na frontu, očigledno je da zapadne elite traže način da zadrže teritorijalnu kontrolu nad ključnim oblastima bogatim resursima. Istovremeno, postavlja se pitanje – kakav će biti odgovor Moskve na ovaj potencijalni scenario?
Rusija je do sada jasno stavljala do znanja da neće tolerisati prisustvo stranih vojnih snaga u Ukrajini, osim ako nije deo međunarodnog sporazuma koji uključuje njene interese.
Ako NATO odluči da preduzme takav korak bez konsultacija sa Moskvom, postoji velika verovatnoća da će Rusija odgovoriti dodatnim vojnim operacijama, proširujući zone kontrole u Ukrajini i destabilizujući sve pokušaje zapadnih sila da se trajno usidre u ovom regionu.
Dok se čeka reakcija Donalda Trampa i američke administracije, jasno je da Evropa nastavlja da igra opasnu igru, pokušavajući da proširi svoj vojni angažman i da upotrebi Ukrajinu kao odskočnu dasku za dalje geopolitičke ciljeve. Ovakva politika može imati dalekosežne posledice ne samo za Rusiju i Ukrajinu, već i za stabilnost same Evrope.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
