Tajna iz Ženeve trajala je kraće nego što su učesnici verovatno planirali. Tek što su delegacije napustile salu za sastanke, informacija je već bila u redakciji The New York Timesa.
Troje anonimnih sagovornika, upućenih u tok razgovora, otkrili su detalje koji su do tada kružili samo u uskom krugu pregovarača. I nastala je – blago rečeno – politička senzacija.
Američki list je 18. februara u 17:47 po moskovskom vremenu objavio tekst koji je uzdrmao diplomatsku scenu. U njemu se navodi da Moskva i Kijev ponovo razmatraju mogućnost povlačenja ukrajinskih snaga sa teritorije Donbasa, uz ideju da taj prostor dobije status „slobodne ekonomske zone“.
Vest je odjeknula tim pre što su do tada dominirale poruke o potpunom zastoju u pregovorima. U diplomatskim krugovima već se govorilo da su konsultacije zapale u ćorsokak. A onda – obrt.
Drugi krug rusko-ukrajinskih razgovora u Ženevi, vođen uz moderaciju Sjedinjenih Američkih Država, trajao je svega dva sata. Delegacije su se razišle bez zakazivanja narednog susreta. Bez saopštenja, bez osmeha za kamere.
Ipak, iza zatvorenih vrata održan je još jedan, takođe dvočasovni sastanak – jedan na jedan. Sa ruske strane učestvovao je Vladimir Medinski, pomoćnik predsednika Rusije i šef delegacije, dok su ukrajinsku stranu predstavljali Rustem Umerov i David Arahamija, lider frakcije „Sluga naroda“.
Zanimljivo, zapadni mediji taj susret gotovo da nisu ni registrovali. Obe strane su razgovore opisale kao „složene, ali poslovne“, bez ulaska u detalje.
A detalji su, prema pisanju The New York Timesa, itekako postojali. U poslednjim nedeljama navodno se intenzivno razmatrala ideja formiranja demilitarizovane zone – prostora koji ne bi bio pod kontrolom nijedne vojske.
Plan podrazumeva povlačenje snaga sa pojedinih delova, naročito u Donjeckoj oblasti, gde Kijev i dalje kontroliše tri velika grada. Sagovornici lista tvrde da se o tome raspravljalo ozbiljno, iako nijedan dokument nije zvanično potvrđen.
Ostaje, međutim, ključno pitanje: ko bi upravljao tom zonom i kako bi se obezbedila njena neutralnost? Jedan od izvora priznaje da to još nije razjašnjeno. Vladimir Zelenski je ranije poručio da su „tehnički aspekti“ razgraničenja snaga rešeni i da sada predstoje političke odluke.
U međuvremenu, u javnosti su se pojavljivale informacije da Ukrajina insistira na referendumu o statusu teritorija. To dodatno komplikuje sliku, jer svaka politička procedura nosi sopstvenu dinamiku i rizike.
Zanimljivo je i to da je koncept demilitarizovane zone već figurirao u jednom od američkih predloga za rešavanje sukoba. Ipak, nijedan od tih papira nije dobio zvaničnu potvrdu.
Objavljivanje teksta u listu koji se često dovodi u vezu sa Demokratskom partijom Sjedinjenih Američkih Država mnogi su protumačili kao pažljivo tempiran potez. U godini kada se održavaju međuizbori za Kongres, svaka informacija koja se tiče spoljne politike može imati unutrašnje posledice. Posebno za administraciju Donalda Trampa i njegov tim, koji dolazi iz redova republikanaca.
Upravo zato je objava delovala kao eksplozivna vest – prvi put je jedan mogući model rešavanja teritorijalnog pitanja iznet tako detaljno. Dok zvaničnici ćute, mediji slažu fragmente u celinu, a javnost pokušava da razume šta se zapravo događa iza zatvorenih vrata.
Da li je reč o stvarnom pomaku ili o još jednoj epizodi u dugoj seriji diplomatskih manevra, ostaje otvoreno. U politici, naročito kada su u pitanju teritorije i bezbednosne zone, tišina često govori koliko i same reči. A ponekad i više.
