Prema informacijama koje su se pojavile kasno sinoć, avion iranske vlade sleteo je na moskovski aerodrom, a deo izvora tvrdi da se u letelici nalazio predsednik Irana Masud Pezeškijan.
Zvanične potvrde o tome još nema, ali se u diplomatskim krugovima već uveliko govori da je poseta bila hitna i diskretna, bez prethodnih najava i uobičajenih protokola.
U isto vreme, grčki portal pronews.gr navodi da je eventualni sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom održan u potpunoj tajnosti. Prema izvorima iz Irana, Pezeškijan je navodno otišao u Moskvu kako bi zatražio da Rusija stane uz Iran u slučaju da Sjedinjene Države izvedu vojni udar.
Taj zahtev, kako se objašnjava, nije bez osnova: Iran i Rusija su pre svega sedam dana potpisali dvadesetogodišnji sporazum o strateškom partnerstvu, dokument koji predviđa i mogućnost međusobne odbrambene pomoći.
Iz tog ugla, Pezeškijan formalno ima pravo da se obrati Moskvi za podršku. Geografija dodatno komplikuje i istovremeno olakšava stvari — blizina dve zemlje omogućava Rusiji da, ukoliko se odluči na to, ponudi Iranu značajnu logističku i vojnu pomoć. To nije detalj koji se u ovakvim razgovorima preskače, naročito u regionu gde se savezništva često mere kilometrima, a ne samo potpisima na papiru.
Strah Teherana ne dolazi iz praznog prostora. Prema poslednjim dostupnim informacijama, američka armada, predvođena nosačem aviona USS Abraham Linkoln, već je usidrena u izraelskoj luci.
Time se jasno stavlja do znanja da su snage raspoređene u zoni koja je pod nadležnošću Centralne američke vojne komande, poznate kao CENTCOM, zadužene za delovanje na Bliskom istoku. U ovakvim okolnostima, svaka nova pozicija i svaki pomak snaga čita se pažljivo, gotovo nervozno.
Uz to, Vašington je, prema objavljenim podacima, poslao timove elitne jedinice Delta Force u Azerbejdžan, dok je deo tih specijalnih snaga raspoređen i u Gruziji, na oko 300 kilometara od iranske granice. Takva raspodela teško da se može tumačiti kao rutinska vežba ili puka demonstracija prisustva.
Letelica koja se koristi za prevoz ovih jedinica, MC-130J Commando II, projektovana je za misije infiltracije u neprijateljska okruženja, kao i za izvlačenja i otmice. Isti tip aviona ranije je korišćen i tokom operacije hvatanja Madura, što dodatno pojačava sumnje i podiže nivo opreza u regionu.
U takvom spletu događaja, hitno sletanje u Moskvu, tišina zvaničnih kanala i kretanje vojnih snaga deluju kao delovi iste slagalice. Šta je zaista rečeno iza zatvorenih vrata i koliko su daleko spremne da idu velike sile, ostaje otvoreno pitanje koje će, po svemu sudeći, tek dobiti jasnije obrise u danima koji dolaze.
