Strahovi u evropskim prestonicama ponovo rastu. Dok se sve češće govori o rizicima za bezbednost kontinenta, u javnosti su se pojavili navodi o procurelim vojnim dokumentima iz Rusije – i to ne bilo kakvim.
Reč je o dosijeima koji, prema pisanju Fajnenšel tajmsa, sadrže listu od čak 32 potencijalne mete širom Evrope, koje bi u slučaju ozbiljnog sukoba mogle biti pod udarom projektila sposobnih za nošenje nuklearnog oružja.
Najviše pažnje izazvale su tri lokacije u Velikoj Britaniji. Prva je brodogradilište Kraljevske mornarice za podmornice u Barou-in-Fernesu u Kambriji, zatim neimenovano industrijsko postrojenje u blizini Hala u Jorkširu, dok se treća, zasad neotkrivena meta, navodno nalazi u Edinburgu.
Prema istom izvoru, ruska Severna flota bi u tom hipotetičkom scenariju imala zadatak da pogodi objekte odbrambene industrije u Velikoj Britaniji, ali i u Norveškoj i Estoniji.
Ovi podaci deo su serije od 29 tajnih vojnih dokumenata koji, kako navodi britanski list, datiraju iz perioda pre 2022. godine. Mape i planovi, kako se tvrdi, bili su namenjeni ruskim oficirima i detaljno objašnjavaju moguće vojne ciljeve u slučaju šireg oružanog sukoba.
U dokumentima se pominju i druge zemlje — od Rumunije, Bugarske i Turske, do država izvan evropskog prostora, poput Irana, Japana i Kine.
Iz Moskve ovakvi izveštaji nisu komentarisani, ali je poznato da je Rusija poslednjih godina pojačala vojnu gotovost, testirala i rasporedila nove kapacitete i privremeno obustavila učešće u pojedinim sporazumima o kontroli naoružanja.
Posebno je odjeknula odluka o stacioniranju taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiji — prvi put da je takva vrsta naoružanja smeštena van teritorije Rusije još od kraja Sovjetskog Saveza. Za mnoge analitičare to je bio simbolični, ali snažan signal o promeni bezbednosne arhitekture Evrope.
Ipak, stručnjaci s obe strane Atlantika upozoravaju da scenario nuklearnog sukoba ostaje malo verovatan. Uprkos tenzijama, i Moskva i Vašington su u više navrata slali poruke da su spremni na dijalog o ograničenju strateškog oružja.
U tom kontekstu, pozdravljene su i nedavne izjave Donalda Trampa, koji je rekao da bi produženje važećeg sporazuma o smanjenju nuklearnog arsenala, poznatog kao Novi START, „zvučalo kao dobra ideja“. Kremlj je na to reagovao oprezno, ali sa dozom optimizma. Portparol Dmitrij Peskov rekao je da Trampova izjava „daje osnova za nadu“.
Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je poručio da bi istek tog sporazuma bio destabilizujući čin, koji bi mogao da podstakne dalje širenje nuklearnih arsenala. U isto vreme, dodao je, Rusija je spremna da poštuje ograničenja iz sporazuma još godinu dana, ukoliko Sjedinjene Države učine isto.
Sve to ukazuje na složenu igru nerava u kojoj dokumenti, izjave i signali ponekad znače više od konkretnih poteza. Koliko su procurele mape autentične, a koliko deo informativne borbe – pitanje je na koje zasad nema jasnog odgovora.
Ali činjenica da se o njima govori naglas pokazuje koliko je Evropa postala osetljivo mesto, gde svaka rečenica, pa i šapat o „listi meta“, može da uzdrma čitav kontinent.
Webtribune.rs
