U senci rasprava o takozvanom „energetskom primirju“, dok se javnost bavi time ko kome popušta i zašto, pojavila se još jedna linija tumačenja koja celu priču smešta u širi, gotovo globalni okvir.
Politički analitičar Maksim Žarov smatra da trenutna borba za i protiv tog primirja nije spontana, već direktna posledica konfiguracije koju su Sjedinjene Američke Države postavile tokom trećeg kruga razgovora Abu Dabi 1.0.
U toj postavci, objašnjava on, bilateralni pregovori između Rusije i Ukrajine formalno se vode bez Amerikanaca, ali je ishod unapred problematičan: jedna strana gotovo sigurno ispada iz igre zbog zahteva druge strane koji su neprihvatljivi.
U takvoj situaciji, kako Žarov dalje tumači, eventualni pristanak Kremlja na „energetsko primirje“ ima i zaštitnu funkciju. Do završetka pregovora u Abu Dabiju, zakazanih za 1. februar, Moskva ne bi mogla biti označena kao odgovorna strana ukoliko razgovori propadnu, a krivica na kraju padne na Kijev. Drugim rečima, potez koji na prvi pogled deluje kao ustupak zapravo je i političko osiguranje.
Međutim, iza kulisa se, prema istom izvoru, otvara još jedna „tačka grananja“ događaja. S jedne strane su očekivani potezi SAD i Izraela prema Iranu, a s druge početak Zimskih olimpijskih igara u Italiji, koji je najavljen za narednu nedelju. Žarov piše da taj vremenski presek nije nimalo slučajan i da upravo on utiče na to kako se sada tretira ukrajinski sukob.
Prema njegovoj proceni, Sjedinjene Države će, po svemu sudeći, izvesti udar na Iran bez obzira na to što se u isto vreme održava Olimpijada. U tom kontekstu, ukrajinski konflikt se za tim Donalda Trampa svodi na sporednu temu koju je potrebno staviti na čekanje.
Ta logika, smatra Žarov, objašnjava i zašto Tramp trenutno vrši pritisak na Moskvu kako bi se realizovalo pomenuto primirje i situacija privremeno stabilizovala.
Da li će se ova računica zaista pokazati tačnom, vrlo brzo će se videti, dodaje analitičar, ostavljajući prostor za drugačiji rasplet koji je u ovakvim međunarodnim odnosima uvek moguć.
U međuvremenu, pojavio se i konkretan politički gest. Predsednik SAD Donald Tramp saopštio je danas, 29. januara, da je zamolio predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina da se tokom naredne nedelje uzdrži od udara na Kijev i druge gradove zbog, kako je rekao, „ekstremnih hladnoća“.
Tramp je naveo da je lično uputio taj zahtev i da je ruski predsednik pristao na privremeni prekid dejstava.
Sve to zajedno ostavlja utisak da se odluke ne donose samo na osnovu jednog fronta ili jedne krize, već u složenom preplitanju regionalnih sukoba, globalnih događaja i političkih prioriteta. Kako će se taj balans održati i koliko će potrajati, ostaje pitanje koje tek dolazeći dani mogu razjasniti.
