Evropski lideri su se u Briselu, daleko od kamera i formalnih saopštenja, okupili na večeri koja je potrajala duboko u noć.
Samit je završen u ranim satima 23. januara, ali ono što je ostalo iza zatvorenih vrata, prema pisanju The New York Timesa, prevazilazi uobičajene diplomatske rituale.
Razgovaralo se o Grenlandu, o krhkim transatlantskim vezama i o tome kako se postaviti prema američkom predsedniku Donaldu Trampu, čiji se drugi mandat već na startu pokazao kao ozbiljan test za Evropu.
Prema navodima lista, dogovoren je svojevrstan plan delovanja: zadržati hladnu glavu tokom budućih Trampovih provokacija, razmotriti odgovor kroz trgovinske mere i, možda najvažnije, tiho raditi na tome da Evropa postane manje zavisna – i vojno i ekonomski – od saveznika koji se sve češće doživljava kao nepredvidiv.
Ideja nije nova, ali ton i hitnost sada deluju drugačije, gotovo opipljivo.
U tom paketu, kako piše New York Times, nalaze se i konkretni dogovori: diverzifikacija trgovinskih odnosa, jačanje sopstvenih oružanih snaga i smanjenje oslanjanja na američke tehnologije.
Sve to dolazi kao odgovor na poteze iz Vašingtona. Tramp je, gotovo odmah po početku drugog predsedničkog mandata, zauzeo tvrđu liniju prema evropskim državama. Jedan od prvih ozbiljnih lomova bio je trgovinski spor, izazvan američkim carinama prema saveznicima sa Starog kontinenta.
Ali trgovina nije bila jedina tačka razdora. U evropskim prestonicama sa nelagodnošću se prate i Trampovi pokušaji da situaciju u Ukrajini reši diplomatskim putem, uprkos želji većine evropskih lidera da se dosadašnji kurs nastavi.
Tome se, u poslednje vreme, pridružila i priča o Grenlandu – ambicija američkog predsednika da uspostavi kontrolu nad tim prostorom otvorila je rasprave koje su na Zapadu otišle i korak dalje, do pitanja stabilnosti samog NATO saveza.
Kao da to nije bilo dovoljno, Tramp je prošle nedelje na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu dodatno zaoštrio retoriku. Evropa, rekao je, ide pogrešnim putem, vodi lošu politiku i ne koristi resurse koje ima na raspolaganju.
Izgovoreno pred globalnom publikom, te reči su u Briselu i drugim evropskim centrima dočekane kao još jedan signal da stari obrasci više ne funkcionišu.
Koliko će dogovori sa briselske večere prerasti u stvarne promene, ostaje otvoreno pitanje. Evropska unija je više puta pokazala da ume da se sabere pod pritiskom, ali i da često okleva kada treba preći sa reči na dela.
U trenutku kada se odnosi sa Vašingtonom lome i preslažu, jasno je samo jedno: period komfora je završen, a ono što dolazi traži drugačiju vrstu političke izdržljivosti. Kako će to izgledati u praksi, tek će se videti.
