Pre šest decenija Sjedinjene Američke Države i Saudijska Arabija imale su prilično nelagodan odnos koji se uglavnom zasnivao na nafti i nacionalnoj bezbednosti. Međutim, tajna putovanja ličnog lekara predsednika Harija Trumana na Bliski istok gde je lečio saudijskog monarha prilično su zbližila dve zemlje.
U februaru 1950, američki ambasador u Saudijskoj Arabiji poslao je neobičan zahtev Stejt departmentu.
– NJV traži našu pomoć u dobijanju neposredne usluge izuzetnog stručnjaka koji bi sa asistentom mogao da dođe u Saudijsku Arabiju da ga pregleda i leči od hroničnog osteoartritisa od kojeg je sve slabiji – stajalo je u pismu.
“NJV” (Njegovo Veličanstvo) je bio kralj Saudijske Arabije Abdulaziz bin Abd al Rahman al Saud, na Zapadu poznatiji kao Ibn Saud.
Zahtev je stigao u vreme kada su odnosi dve zemlje bili poprilično komplikovani. SAD su zakupile vojni aerodrom, ali većina Saudijaca, pogotovo onih konzervativnijih, bili su protv bilo kakvog vojnog prisustva Amerikanaca u njihovoj zemlji.
I Ibn Saud lično i dalje je zazirao od američkog priznavanja Izraela. Tu su bili i pregovori oko profita “Armaca”, naftne kompanije u vlasništvu Saudijaca i američkih kompanija, koji je trebalo podeliti.
[adsenseyu4]
Kralj Ibn Saud bio je veoma moćan i pametan vladar koji je ujedinio Kraljevstvo Saudijske Arabije, ali starost je imala svoju cenu te je kralj sve više osećao otok i bol u nogama kao posledicu artritisa što ga je privezalo za invalidska kolica.
Kada su ga Amerikanci posetili, jedan od njih rekao je da je, dok je kraj hodao, mogla da se čuje škripa njegovih kostiju.
U dopisu Stejt departmenta koji je načinio stručnjak za SA Fred Avalt stajalo je da su dosadašnji lekari učinili dosta za kralja ali da bi bilo dobro da se potraži još mišljenja i tretmana.
Raniji uspešan put doktora “Er forsa” koji je lečio oko saudijskog prestolonaslednika možda je ubedio vladara da na drugom mestu potraži olakšanje.
Odeljenje za odbranu poslalo je tako dvojicu svojih specijalista, jedno vojno lice kao i opremljene tehničare. Ali, predsednik Truman na putovanje je poslao i svog ličnog doktora, brigadnog generala Volisa H. Grejema.
Državni sekretar Din Ačeson poručio je Ambasadi u Džedi da predsednik lično želi da Grejem “poseti njegovog velikog i dobrog prijatelja” i predvodi medicinski tim, piše u telegramu koji je bio označen kao “stroga tajna”, a koji je sada dostupan u američkoj Nacionalnoj arhivi.
Ambasador Čajlds uzvratio je da veruje da će kralj biti “duboko dirnut” ponudom predsednika Trumana i dodao da će ga ubediti u “istinska prijateljska osećanja”.
Misija je počela 15. aprila 1950. u Vašingtonu kao tajna.
Kada su se pripreme završile, saudijska vlada poslala je hitan telegram svom ambasadoru u Vašingtonu da zamoli Trumana da štampa, radio i televizija ne izveštavaju o dolasku američkog medicinskog tima u Saudijsku Arabiju.
Saudijci su se pribojavali da bi takva vest povela glasine o tome kako je kralj ozbiljno bolestan i priprema abdikaciju. Pa ipak, kralj nije imao nameru da se povuče.
Takođe, i predsedniku Trumanu odgovaralo je da ova specijalna misija bude odrađena u tišini. Saudijska Arabija bila je važan potencijalni saveznik zbog povezanosti sa naftom i antikomunističkih osećanja. Ali, takav savez ne bi bio popularan u SAD.
Dvojica specijalista u timu bili su bivši pripadnici vojske – doktor Gilgbert Markart i doktor Darel Krejn. Dr Krejn u Saudijsku Arabiju poneo je i svoj hobi – fotografisanje.
[adsenseyu1]
Njegova unuka Alisa Makl prošle godine među njegovim dokumentima pronašla je i fotografije tajne medicinske misije.
Nakon trodnevnog putovanja, grupa je stigla u SA i sastala se sa kraljem, koji je nestrpljivo i uzbuđeno dočekao medicinski tim”.
– Grejem je sa osmehom dodao da ga predsednik Truman šalje kao poklon. Njegovo veličanstvo se osmehnulo i dodalo da je u pitanju veoma dragocen dar – napisao je Hil po povratku u Vašington.
Ipak, i sam doktor Grejem se pokazao kao efikasan diplomata govoreći pohvalno o ličnim doktorima kralja nazivajući ih “prvoklasnim stručnjacima”. On je napomenuo da je njihova pomoć samo u tome što su doneli “najnovija medicinska dostignuća i opremu”.
Godine 1989, Grejem je jednom istoričaru prepričao sa kakvim se bolovima borio saudijski vladar.
– Imao je labave kosti u zglobovima kolena koje su se lomile. U kolenu je nosio deliće izlomljenih kostiju – rekao je doktor. On je ispričao i kako je kralju sugerisao da dođe na operaciju u SAD, ali da je saudijski vođa odbio ponudu.
I lični dnevnik doktora Krejna dao je uvid u lečenje kralja. U njemu se vidi da je za samo nekoliko dana urađeno više od deset tretmana.
Alis Makl kaže da to iskustvo pokazuje humanost njenog dede. On je proveo ceo život u pokušaju da ljudima odagna bol i saudijski kralj ni po čemu nije bio poseban.
– Kralj je bio veoma ponosan i uspešan čovek, ali i on je ostario trpeći velike bolove – rekla je Makl.
Ovo putovanje takođe je obezbedilo Stejt departmentu informacije o svakodnevnom životu Saudijaca.
– Konstatovano je sa velikim interesovanjem da su stare zabrane muzike, igračaka i drugih nereligijskih oblika zabave ukinute u Saudijskoj Arabiji – napisao je Avalt odajući priznanje prestolonasledniku za ovakve promene.
Tokom njihove posete, princ je organizovao i bejzbol utakmicu u kojoj su snage odmerili pristigli doktori i američki radnici za “Bechtel”, kao i fudbalsku utakmicu protiv lokalnog tima koji je slavio sa 6:0.
Nakon što je kralj odbio operaciju, tretmani su ipak olakšali bol kralju Ibn Saud koji je ponovo počeo da preuzima poslove u kraljevstvu koje je prethodno poverio svom sinu.
Avalt je u maju izvestio kako je monarh prestao da konstantno koristi kolica kao i da se kreće “sa značajnom lakoćom i ispravljenim kolenima”.
I ambasador Čajlds obavestio je državnog sekretara da je misija rezultirala velikim uspehom.
U avgustu naredne godine Ibn Saud se ponovo razboleo kada je prijavio “teške bolove u donjem stomaku”.
U memorandumu koji je poslao predsedniku, Ačeson je “strogo preporučio” da doktor Grejem i ostali hitno dođu u Saudijsku Arabiju.
Slanje doktora Grejema, kako je rekao Ačeson, nije samo duboko cenjen gest od strane Ibn Sauda, već i “diplomatski udar koji je bio osnov za potpisivanje izuzetno povoljnog sporazuma između dve zemlje”.
Sporazum se odnosio na uzajamnu vojnu saradnju koji do danas traje.
(Blic.rs)
[adsenseyu4][adsenseyu4]
