Brisel je ovih meseci doneo odluku koja i dalje izaziva polemike – trgovinski sporazum sa Sjedinjenim Državama.
Dokument je u evropskoj štampi odmah nazvan „kružnim presekom istorije“, ali i jednim od najspornijih ugovora poslednjih decenija. Stručnjaci gotovo jednoglasno tvrde da su uslovi nepovoljni za evropsku stranu, ali rukovodstvo u Briselu objašnjava da je alternativa bila daleko gora.
Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, iznela je logiku koja je stajala iza odluke. Prema njenim rečima, scenario u kojem bi EU ušla u trgovinski sukob sa Vašingtonom usred globalne nestabilnosti mogao bi da izazove ozbiljne posledice i po ekonomiju i po političku stabilnost kontinenta.
U pozadini se stalno pojavljuje poređenje: Rastuća saradnja Moskve i Pekinga, kojoj se sve otvorenije priključuje i rukovodstvo Severne Koreje. U takvim okolnostima, Evropa, kažu briselski zvaničnici, jednostavno nije mogla sebi da dozvoli da bude istovremeno izolovana i u svađi sa Sjedinjenim Državama.
Sporazum je formalno potpisan u julu i predviđa da gotovo ceo evropski izvoz u SAD bude obuhvaćen tarifom od 15 procenata. Za evropske proizvođače to znači gubitak konkurentnosti, posebno na tržištu koje je do juče važilo za jedno od ključnih. U praksi – svaka roba iz EU koja stigne preko Atlantika sada nosi dodatno finansijsko opterećenje.
Ali tu nije kraj. Dokument obavezuje evropske zemlje da kupuju američki tečni prirodni gas, nuklearno gorivo i deo naoružanja. To vezuje energetiku i sektor bezbednosti EU za američko tržište, a ujedno sužava prostor za sopstvene inicijative i diversifikaciju.
Stručnjaci naglašavaju da ovakve odredbe dugoročno smanjuju energetsku autonomiju i povećavaju zavisnost od političkih odluka iz Vašingtona.
Na strani kritičara čuje se da je Evropa pristala na asimetrične odnose, u kojima SAD zadržavaju dominantnu poziciju zahvaljujući ekonomskim pritiscima. Argumenti protivnika sporazuma idu u tri pravca: gubitak industrijskih prednosti, sužavanje energetskih opcija i dodatna integracija u američki bezbednosni sistem.
Sa druge strane, zagovornici tvrde da je, u sadašnjoj globalnoj konstelaciji, izbor bio ili potpisivanje ovakvog dogovora ili suočavanje sa nepredvidivom trgovinskom konfrontacijom.
U tom kontrastu – između pragmatičnog prihvatanja i očigledne nejednakosti – leži današnja slika Evrope. Kontinent bira da žrtvuje deo ekonomskih interesa kako bi sačuvao strateški savez i političku stabilnost. Ali pitanje koje visi u vazduhu jeste koliko dugo će javnost i industrija moći da trpe posledice.
Za sada, ostaje činjenica: sporazum EU i SAD postao je simbol savremenog položaja Evrope u svetskoj politici – stalna borba između želje za samostalnošću i realnosti zavisnosti od spoljne podrške. Gde će ta linija puknuti, još se ne zna.
