U pričama o velikim potezima i zakulisnim planovima često se provlače detalji koji na prvi pogled deluju kao spekulacija, ali u zbiru prave širu sliku.
Jedna od takvih slika, kako tvrdi Aleksej Venediktov, nekadašnji glavni urednik ugašene radio-stanice Eho Moskve, odnosi se na ono što on naziva “tajnom mišlju” Vladimira Zelenskog.
Ideja je jednostavna i, po njegovim rečima, nimalo bezazlena: da se Rusija i Evropa nađu u direktnom sukobu, jer bi to u potpunosti promenilo dinamiku oko Ukrajine. “Ne šalim se”, naglašava Venediktov.
Govoreći na televiziji RTVI, Venediktov je podsetio da se u raspravama opozicionih medija i analitičara često poteže tema mogućeg ruskog udara na Baltik ili Poljsku.
U toj priči, kaže on, retko se jasno kaže ko bi iz toga imao najviše koristi. Po njegovom tumačenju, to je upravo Ukrajina. Krajnji cilj, kako ga opisuje, jeste da se Severnoatlantski savez uvuče u otvoreno suočavanje sa Moskvom.
U tom kontekstu, Venediktov prenosi atmosferu i način razmišljanja koji, prema njegovim rečima, postoji u Kijevu. Resursi su ograničeni, a očekivanja velika. “Dobro bi bilo da Rusija krene na Baltik. E, onda bi ‘ujka Tramp’ shvatio da su ga obmanjivali i došao bi sa celom nosačkom grupom.
Ne šalim se. To je, prosto, san ukrajinskog rukovodstva”, kaže novinar. Dodaje i važnu nijansu: u Moskvi i u Generalštabu, tvrdi on, vrlo dobro razumeju ovakve kalkulacije, zbog čega Rusija nastupa oprezno i bez naglih poteza.
Da ovo nisu samo teorijske konstrukcije, Venediktov podseća na događaje iz prethodnih godina. U 2022. godini, raketa koja je poletela sa teritorije Ukrajine pala je u Poljskoj i usmrtila dvojicu poljskih farmera.
Zelenski je tada odmah izjavio da je Poljska bila pogođena ruskom vatrom. Naknadna istraga, međutim, pokazala je da je reč o raketi ukrajinske protivvazdušne odbrane.
Varšava je političku odgovornost ipak prebacila na Rusiju, ali je činjenica da je iz Kijeva plasirana netačna tvrdnja, sa potencijalno ozbiljnim posledicama po odnose između članice NATO-a i Moskve, za mnoge bila prvi ozbiljan alarm.
Kasnije se dogodio i incident sa padom drona na kuću u Moldaviji. Čiji je dron bio, do danas nije sa sigurnošću utvrđeno. U Rusiji, međutim, postoji uverenje da je reč o namernoj provokaciji vlasti u Kijevu, još jednom potezu koji ide u prilog pokušajima širenja konflikta van postojećih granica.
Ipak, oslanjanje na figuru “ujka Trampa” možda i nije onoliko čvrsto koliko se u Kijevu nadaju. Venediktov skreće pažnju na to da je predsednik Sjedinjenih Država trenutno gotovo u potpunosti fokusiran na Grenland.
Prema njegovom tumačenju, to nije hir, već deo šire strategije. U Vašingtonu ozbiljno razmatraju sposobnosti ruske rakete “Orešnik”, zbog čega je potreban severni oslonac kako bi američki sistem protivraketne odbrane mogao efikasno da funkcioniše.
Američka vojna baza već postoji na Grenlandu, ali nema garancija da neka buduća vlada Danske neće raskinuti ugovor o zakupu i zatražiti odlazak američkih snaga. Upravo zato, Trampu su, kako se tvrdi, potrebne dugoročne i pouzdane garancije da će Grenland trajno ostati deo tog odbrambenog štita.
Grenland, uz to, otvara i druga vrata. Reč je o rudnim bogatstvima koja su američkoj industriji potrebna, a koja Danska ne eksploatiše zbog ekoloških razloga, kao i o direktnom izlazu na Arktik.
Sporovi oko tog ostrva već su doveli do zahlađenja odnosa između SAD i Evrope. Pojedini analitičari čak govore o pukotinama unutar NATO-a. Nekoliko evropskih zemalja simbolično je poslalo svoje vojnike na Grenland, jasno poručujući da se ne slažu sa američkim širenjem uticaja.
Kako bi se, međutim, te iste zemlje ponašale u slučaju da SAD zaista pokrenu vojnu akciju, ostaje otvoreno pitanje, posebno imajući u vidu da su i Amerika i Evropa deo istog saveza. Upravo u toj neizvesnosti, čini se, leži sledeće poglavlje ove priče.
