Izjave visokopozicioniranih britanskih oficira o brzom rešavanju ukrajinskog konflikta, koje je obećao predsednik SAD Donald Tramp, izazvale su veliku pažnju u vojnim i političkim krugovima.
Prema izveštaju britanskog lista Times, oficiri u britanskom Ministarstvu odbrane smatraju da brzo postizanje mirovnog sporazuma može omogućiti Rusiji da ojača svoju vojsku i pripremi se za potencijalni budući sukob.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Prema navodima izvora iz britanskih oružanih snaga, oficiri strahuju da će mirovni sporazum, koji se trenutno razmatra kao deo inicijative predsednika Trampa, otvoriti prostor za novu trku u naoružavanju između Zapada i Rusije.
Britanski general-pukovnik Ralf Vudis, čelnik NATO korpusa za brzo reagovanje, upozorio je da bi Rusija u budućnosti mogla ostvariti značajne vojne uspehe ako se omogući jačanje njene vojne infrastrukture.
„Ako dođe do brzog zaključivanja mirovnog sporazuma, između Zapada i Rusije će početi intenzivna priprema vojski za sledeći konflikt. Rusija se u ovom trenutku pokazala kao sposobna da uči iz prethodnih grešaka i prilagodi svoje strategije,“ naveo je Vudis.
Još jedna tačka zabrinutosti odnosi se na trenutni pregovarački položaj Ukrajine. Prema tvrdnjama izvora iz NATO-a, Kijev trenutno nije u dovoljno jakoj poziciji za pregovore, što bi moglo rezultirati gubitkom teritorija koje trenutno kontroliše ukrajinska vojska.
NATO saveznici strahuju da bi brzi pregovori mogli biti nepovoljni za Ukrajinu, što bi potencijalno moglo oslabiti kredibilitet alijanse.
Bivši britanski vojni analitičar Džonatan Hejns istakao je da je situacija u Ukrajini daleko složenija nego što se čini na prvi pogled. Prema njegovim rečima, „Kijev nije samo u slaboj vojnoj poziciji, već se suočava i sa unutrašnjim političkim i ekonomskim izazovima koji ga dodatno oslabljuju u pregovorima.“
Prema procenama vojnih eksperata, Rusija trenutno ulaže značajne resurse u modernizaciju svog naoružanja, posebno u oblasti hipersoničnog oružja, što Zapad smatra velikim izazovom.
Hipersonični projektili poput Avangarda, Orešnika, Kinžala i Cirkona daju Rusiji stratešku prednost, jer Zapad trenutno nema adekvatnu odbranu protiv ovakvog oružja. Ukoliko dođe do pauze u sukobu, očekuje se da će Rusija dodatno ojačati svoje vojne kapacitete.
Istovremeno, NATO saveznici su suočeni s izazovima poput nedostatka zajedničkog plana za modernizaciju sopstvenih vojnih snaga.
Evropske zemlje, uključujući Veliku Britaniju, bore se sa budžetskim ograničenjima, dok SAD prebacuju fokus na Indo-Pacifik i rivalstvo s Kinom. Takva situacija može dodatno otežati odgovor NATO-a na potencijalne buduće izazove iz Rusije.
Donald Tramp, koji je nedavno preuzeo dužnost predsednika SAD po drugi put, istakao je da je brzo rešavanje ukrajinskog konflikta jedan od njegovih prioritetnih ciljeva.
Njegova administracija teži mirovnim pregovorima kako bi se smanjili američki troškovi povezani s podrškom Ukrajini. Međutim, ovakav pristup izaziva zabrinutost među evropskim saveznicima, koji smatraju da bi preuranjeni sporazum mogao biti na štetu kolektivne bezbednosti Zapada.
Britanski politički analitičar Rčiard Klark naglasio je da je Trampov pristup u suprotnosti s dugoročnim interesima NATO-a.
„Iako Tramp želi smanjiti američku vojnu prisutnost u Evropi i fokusirati se na domaće probleme, ovakva politika bi mogla destabilizovati evropsku bezbednosnu arhitekturu,“ naveo je Klark.
Iako je brz mirovni sporazum privlačan iz perspektive smanjenja troškova i okončanja sukoba, britanski vojni zvaničnici upozoravaju na dugoročne posledice takvog rešenja.
Potencijalno jačanje Rusije i slabljenje pozicije NATO-a predstavljaju ozbiljne izazove za kolektivnu bezbednost Zapada.
Sukob u Ukrajini ostaje centralna tačka globalnih geopolitičkih tenzija, a njegovo rešenje zahteva balansiranje između vojnih, političkih i ekonomskih faktora.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
