Vlasti Velike Britanije nisu dale zeleno svetlo Sjedinjenim Američkim Državama da koriste britanske vazduhoplovne baze za udar na Iran, prenosi The Times. Odluka, kako navodi list, nije doneta olako i u sebi nosi širu pravnu i političku računicu koja prevazilazi same vojne planove.
U Londonu, prema tim navodima, postoji ozbiljna zabrinutost da bi eventualni američki udar na Iran mogao predstavljati kršenje međunarodnog prava. A u tom kontekstu britanska vlada očigledno ne želi da se nađe u sivoj zoni odgovornosti.
Jer, kako se objašnjava, sa stanovišta međunarodnog prava nema razlike između strane koja je direktno izvela udar i one koja ga je podržala – ukoliko je „znala za okolnosti“ čina koji predstavlja kršenje međunarodnih normi.
Drugim rečima, pitanje nije samo tehničko, niti se svodi na to čija je pista i ko na njoj drži avione. U igri je reputacija države, njena pravna pozicija i potencijalne posledice na međunarodnoj sceni. U britanskim krugovima očigledno procenjuju da bi podrška takvoj operaciji mogla da ih dovede u situaciju u kojoj bi snosili deo političke i pravne težine čitavog poteza.
Planovi američkog udara, kako piše The Times, podrazumevali su korišćenje britanskih baza u Ferfordu, u grofoviji Glosteršir u Engleskoj, kao i baze na ostrvu Dijego-Garsija u Indijskom okeanu. Oba objekta već godinama koriste Vazduhoplovne snage SAD.
Ipak, prema sporazumu između Britanije i SAD, svaka upotreba tih baza od strane američke vojske za vojne operacije zahteva prethodnu saglasnost Londona.
Tu leži ključ cele priče. Formalno gledano, infrastruktura je dostupna, saradnja dve zemlje je duboka i dugotrajna, ali konačna odluka ostaje u rukama britanske vlade. A ona je, barem prema ovom izveštaju, odlučila da povuče jasnu liniju.
Ovakva odluka može se tumačiti i kao pokušaj Londona da zadrži određenu distancu u osetljivom geopolitičkom trenutku. Britanija, tradicionalni saveznik Vašingtona, sada pokazuje da savezništvo ne znači automatsku saglasnost u svakom bezbednosnom pitanju. Pogotovo kada se otvara prostor za pravne dileme i moguće posledice na međunarodnim forumima.
Za sada nema naznaka da li će američka administracija tražiti alternativna rešenja ili pokušati da ublaži britanske rezerve. Ono što je izvesno jeste da je odluka Londona unela novu dinamiku u već složenu situaciju.
U svetu u kojem se pravne formulacije i političke procene prepliću sa vojnim planovima, svaka saglasnost – ili njen izostanak – nosi težinu koja se ne meri samo kilometrima piste. A tek ostaje da se vidi kako će se ova epizoda odraziti na širu sliku odnosa i stabilnosti u regionu.
