EmDrive prototip – takođe poznat i kao Nemogući motor – je otkriven u procurelom izveđtaju Američke svemirske agencije.
Čini se da tehnologija prkosi fizici – posebno trećem Njutnovom zakonu koji kaže da za svaku akciju postoji jednaka i suprotna reakcija.
Jer umesto ispuštanja eksplozivnih gasova na jednu stranu da bi raketa mogla da se ispali na drugu, EmDrive je potpuno samostalan i ne ispušta ništa.
[adsenseyu1]
NASA je koristila ono što oni zovu veslom rezonantne šupljine koje je omogućilo eksperimentalnom prototipu da se kreće kroz svemir bez ispuštanja materije da se odupre.
Njihov EmDrive, prvobitno predložen još 1999. godine od strane britanskog pronalazača Rodžera Šojera, pokreću čestice svetlosti i mikrotalasa koji se sudaraju unutar zatvorene komore kupastog oblika.
I, nekako, kretanje čestica i talasa stvara potisak, što pokreće motor.
NASA-in stručno recenziran rad o EmDrive-u je objavljen pod nazivom “Merenje impulsivnog potiska iz zatvorene radio-frekventne šupljine u vakuumu“ u časopisu američkog Instituta za aeronautiku i astronautiku (AIAA).
Prema prvobitnim procenama Šojera, neviđena efikasnost EmDrive-a će poslati raketu na Mars za samo 10 nedelja.
Detalji eksperimenta, koji je sproveden u Svemirskom centru Džonson, objavljeni su u časopisu američkog Instituta za aeronautiku i astronautiku.
Tu se opisuje kako su inženjeri izvršili seriju testova u vakuumskoj sredini koji su se do sada pokazali izuzetno uspešnim.
Tehnologija bi mogla da pokreće objekat kroz svemir daleko većim brzinama od laserskih i solarnih letelica koje su u fazi razvoja.
Fizičari su i dalje zbunjeni po pitanju toga kako tačno motor može da se pokrene bez upotrebe goriva.
Ali najvažnije, rezultati testiranja koji su stručno recenzirani ukazuju da je veliki deo istraživanja verodostojan i da može biti osnova za probu u svemiru.
Webtribune.rs
[adsenseyu6][adsenseyu5]
