Evropa i dalje drži neslavno prvo mesto po potrošnji alkohola u svetu, upozorava Svetska zdravstvena organizacija. Podaci koji se ponavljaju iz godine u godinu ne ostavljaju mnogo prostora za dilemu: posledice konzumiranja alkohola na evropskom kontinentu odnose oko 800.000 života godišnje, a taj teret se posebno oseća kroz prevremenu smrtnost i veliki broj povreda.
U najnovijem izveštaju SZO se podseća da alkohol stoji iza ogromnog broja tragičnih ishoda, naročito u periodima kada se pije više nego inače. Božićni i novogodišnji praznici su upravo takav trenutak, pa je iz te organizacije stiglo upozorenje na rizike koji prate povećanu konzumaciju: saobraćajni udesi, padovi, trovanja, ali i nasilno ponašanje.
Nije bez razloga ponovljena stara, ali uporna statistika – svaki treći smrtni slučaj koji nastaje usled povreda ili nasilja povezan je sa alkoholom.
U saopštenju SZO se navodi da nijedna druga psihoaktivna supstanca ne doprinosi povredama u tolikoj meri kao alkohol. Bilo da je reč o saobraćajnim nesrećama ili samopovređivanju, obrazac se stalno ponavlja.
Samo tokom 2019. godine, prema njihovim podacima, u Evropi je zabeleženo skoro 145.000 smrtnih slučajeva od povreda koje se mogu pripisati konzumaciji alkohola.
Posebno zabrinjava podatak da alkohol predstavlja ozbiljnu opasnost za mlade. Regionalna savetnica za alkohol i droge pri SZO u Evropi, Karina Fereira-Borhes, podsetila je da je alkohol toksična supstanca koja ne samo da dovodi do sedam tipova kancera i drugih neprenosivih bolesti, već utiče i na rasuđivanje i samokontrolu.
Usporene reakcije, lošija koordinacija i pojačano rizično ponašanje često su deo iste slike, koja se, nažalost, završava povredama ili smrtnim ishodima.
U SZO naglašavaju da je alkohol vodeći uzročnik povreda koje se mogu sprečiti, ali istovremeno i jedan od glavnih faktora koji doprinose visokoj stopi smrtnosti u Evropi, regionu sa najvećom potrošnjom alkohola na svetu.
Procena da oko 800.000 ljudi godišnje umre zbog posledica konzumiranja alkohola ponovljena je i u ovom izveštaju, kao hladan podsetnik na razmere problema.
Alkohol ima i drugu, često prećutanu stranu. Zvaničnica SZO u Evropi zadužena za rodnu jednakost, Melani Hajd, istakla je da konzumacija alkohola podstiče partnersko nasilje i da predstavlja faktor rizika koji se može sprečiti.
Upravo iz tog razloga, SZO u Evropi je pokrenula Specijalnu inicijativu za prevenciju nasilja prema ženama, sa ciljem da zdravstveni sektor adekvatno odgovori na fizičke i mentalne potrebe žena koje su pretrpele nasilje.
Iako je u poslednje dve decenije zabeležen izvestan napredak, razlike unutar Evrope i dalje su izražene. U istočnoevropskim zemljama više od 50 odsto svih smrtnih slučajeva nastalih usled povreda povezano je sa alkoholom, dok je u zemljama zapadne i južne Evrope taj udeo manji od 20 procenata. Ta podela, kako se navodi, jasno pokazuje da problem nije ravnomerno raspoređen i da zahteva prilagođene politike.
SZO zato preporučuje mere za koje se već zna da daju rezultate: povećanje taksi i cena alkoholnih pića, ograničavanje prodaje u određenim satima i na određenim lokacijama, zabranu reklamiranja, kao i strože propise o vožnji i dozvoljenom nivou alkohola.
Prema procenama, takvi koraci mogli bi da spreče desetine hiljada smrtnih slučajeva godišnje, značajno smanje broj povreda izazvanih upotrebom alkohola i doprinesu ostvarivanju ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, kao i novousvojenog drugog Evropskog programa rada SZO za period od 2026. do 2030. godine.
Na kraju, iz SZO stiže i poruka koja zvuči jednostavno, ali nosi težinu svih ovih brojki: sa približavanjem praznika, manja konzumacija alkohola i izbegavanje vožnje nakon pića mogu značajno smanjiti rizik od povreda.
Bezbedno slavlje, kako se navodi u saopštenju na sajtu SZO, pomaže da se zaštite i pojedinci i njihovi najbliži, ali i šira zajednica. Ostaje pitanje koliko će ta poruka dopreti do onih koji je najčešće ignorišu.
