Posle 12 godina od prvog pokušaja privatizacije Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor sve neophodne kockice su se, izgleda, konačno složile. Ima dobrih signala da bi upravo raspisani tender za strateškog partnera firme koja je dugo godina crna rupa srpske privrede, mogao da bude uspešno okončan.
Konačno je raspisan više puta najavljivani tender za strateškog partnera Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor, koji bi, s obzirom na to šta mu je sve prethodilo, ovoga puta mogao da bude srećno završen.
[adsenseyu1]
Da li će se na tender javiti u poslednje vreme često pominjanih 11 kompanija iz Rusije, Kine, Kanade, Turske… koje su do sada pokazale interesovanje, znaćemo kada 20. avgusta istekne rok za podnošenje prijava. Tenderom je predviđena dokapitalizacija RTB-a Bor od 350 miliona dolara, ali i precizirano da u obzir za strateškog partnera dolaze samo kompanije koje se poslednjih deset godina u kontinuitetu bave eksploatacijom bakra i to sa prihodom od najmanje pola milijarde američkih dolara u protekloj godini.
Da li je baš to garancija da će ovoga puta država, koja ostaje većinski vlasnik, pronaći partnera gigantu koji je već dugo crna rupa srpske privrede?
Na to pitanje profesor Ekonomike industrije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da upravo prethodni borski slučajevi upućuju na oprez kada su čak dve privatizacije bile dovedene do kraja i izjalovile se baš kada je kupac trebalo samo da uplati novac. Ipak, Savić smatra da je ovoga puta nešto drugačija situacija.
„Mislim da je Vlada Srbije iz svega što se dešavalo u proteklim godinama naučila da u prethodnom postupku ipak treba da razgovara ako ne sa svim, ono bar sa jednim, dva ozbiljna partnera i da ne ide na slepo. I ovaj put će poštovati zakon, ali će ipak imati nekog čvrstog keca u rukavu, u smislu da je unapred već razgovarala sa nekim ko je vrlo voljan da odgovori na uslove koji su navedeni u tenderu“, kaže za Sputnjik profesor Ekonomskog fakulteta.
To je za njega dobar znak da će, kako kaže, ovoga puta od tog posla nešto biti.
Drugi razlog koji mu uliva nadu jeste, ističe Savić, upravo optimizam kineskog ambasadora u Srbiji Li Kećanga u nedavnoj izjavi na tu temu.
„Imam utisak da i on veruje da će kineska kompanija koja se prijavi na tender biti ozbiljan partner i da će se tu napraviti aranžman“, smatra ovaj ekonomista.
Komentarišući raspisani tender, on je ukazao i na važnu odluku Vlade Srbije da država zadrži većinsko vlasništvo, odnosno upravljanje i kontrolu nad RTB Borom.
Imajući u vidu strateški značaj kompanije iza koje stoji višedecenijsko iskustvo uspešnog rada, kao i to da se nalazi na prostoru ogromnih nalazišta rude bakra i plemenitih metala, ali i tradiciju, znanje i tržište koje još ima u svetu, Savić smatra da će taj posao ipak biti priveden kraju na zadovoljstvo građana Srbije.
On je podsetio da je RTB Bor bio i još je crna rupa u privredi Srbije, koja je progutala veliki novac građana. Tako je prema Unapred pripremljenom planu reorganizacije, koji je upravo bio u funkciji pripreme RTB-a Bor za prodaju, odnosno pronalaženje strateškog partnera, država preuzela 900 miliona evra nagomilanog duga od ukupno 1,2 milijarde.
To je, kaže Savić, ogroman novac za državu, ali i dodaje da ta žrtva ima smisla ako bude poslednja i ako se napravi aranžman kako je predviđeno tenderom.
Na pominjanje većeg broja firmi koje su pokazale interesovanje, on, međutim, podseća da se od pominjanja raspisivanja tendera pregovaralo sa kineskom firmom i da to zapravo i jeste jedina ozbiljna priča.
Srpski zvaničnici nisu krili da su sa predstavnicima kineske državne „Zijin mining grupe“ otvoreno razgovarali o mogućem ulasaku u Bor. Reč je o kompaniji koja je drugi kineski proizvođač rude bakra, treća je po proizvodnji cinka i jedan od najvećih proizvođača zlata u Kini.
Oni su početkom marta posetili Srbiju i iskazali zainteresovanost za učešće na tenderu za strateško partnerstvo u RTB-u Bor. U razgovoru sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem tada su najavili da imaju ozbiljne razvojne planove za borsku kompaniju, da nameravaju da ulože više stotina miliona dolara u modernizaciju proizvodnje i restrukturiranje kompanije, koja bi bila organizovana u skladu sa najvišim svetskim standardima.
Dakle, upravo ono što je Boru potrebno i što je tenderom i predviđeno — dodatna ulaganja u novu opremu tamo gde su uska grla, kao i u dodatnu eksploataciju bakra.
Paradoks je da još nije iskorišćena ni polovina rudnih resursa koji su u okolini Bora počeli da se eksploatišu još 1903. godine, a da je RTB Bor sada prinuđen da delom i uvozi tu rudu, što i dalje nije dovoljno da se u potpunosti uposle kapaciteti nove topionice.
A samo potvrđeni resursi, sa prosečnom godišnjom eksploatacijom od 26 miliona tona rude, garantuju proizvodnju bakra u narednih pedeset godina.
Zato je strateški partner spas ne samo za RTB Bor i njegovih 5.000 zaposlenih, već direktno ili indirektno za 85 odsto žitelja borske opštine, ali i još 20.000 porodica širom Srbije.
Jer, kako je za Sputnjik objasnila rukovodilac Službe za odnose sa javnošću RTB-a Gorica Tončev Vasilić, proizvodnja bakra podrazumeva i veliku potrošnju svih vrsta energenata, ali i to što on bakrom snabdeva i valjaonicu u Sevojnu i posebno namensku industriju Srbije.
(Sputnik)
